Tužna ispovest u nastavku današnjeg članka ruši predrasude i dovodi u pitanje sve naše dosadašnje odluke.Ovog čoveka je majka ostavila na surov način kao malu bebu od svega par sati a sve o njegovom životu i ponovnom susretu saznajte u ostatku teksta..
- U jednom malom mestu u Velsu, 1966. godine, tek rođeni dečak ostavljen je ispred toaleta Doma za nezbrinutu decu. Tog dana započela je životna priča Sajmona Proteroa, koji je pronađen svega nekoliko sati nakon rođenja. Usledila je hitna briga i ubrzo zatim usvajanje. Dete bez imena i prošlosti postalo je deo brižne porodice u selu nedaleko od doma u kojem je započeo svoj život. Godinama kasnije, ispostaviće se da je taj prvi dan ostavio dubok, neizbrisiv trag.
Porodica koja ga je usvojila uložila je ogromnu ljubav, pažnju i trud da mu pruži srećno detinjstvo. Kada je napunio devet godina, roditelji su, uz pomoć stručnjaka, odlučili da mu saopšte istinu o njegovom poreklu. Iako su se nadali da će mu pažljivo izabran trenutak i način saopštavanja ublažiti šok, to je za Sajmona bio trenutak unutrašnjeg preokreta. I dok je odrastao u stabilnom porodičnom okruženju, u njemu je rasla potreba da sazna istinu o svojim biološkim roditeljima.
- Mnogo godina kasnije, uz podršku supruge Helen, odlučio je da se prijavi za emisiju koja pomaže ljudima da pronađu izgubljene članove porodice. Sajmon nije znao ništa o svom rođenju – ni gde je rođen, ni ko su mu roditelji. Želja da sazna istinu bila je sve jača, posebno nakon smrti voljene supruge, kojoj je ova potraga mnogo značila.
Uz pomoć DNK analize, istraživački tim emisije uspeo je da pronađe tragove koji su vodili ka njegovoj biološkoj porodici. Bio je to trenutak velikih očekivanja i uzbuđenja, jer je Sajmon, posle 58 godina, konačno dobio odgovor na pitanje koje ga je pratilo celog života. Ipak, ono što je usledilo bio je još jedan težak udarac za njegovo srce.
- Iako je njegova biološka majka bila živa, sada u svojim osamdesetim godinama, odbila je da ga upozna. Rekla je da se ne seća okolnosti pod kojima ga je ostavila, ali je izrazila strah da bi mogla imati problema sa zakonom zbog onoga što se desilo pre skoro šest decenija. Njena reakcija duboko je potresla Sajmona, jer je očekivao bar jedno objašnjenje, jedan odgovor, a umesto toga dobio je još jedno odbacivanje.
Istraživači su, međutim, uspeli da pronađu i njegove rođake po majčinoj liniji koji su izrazili želju da ga upoznaju. Za Sajmona je to bio mali, ali važan tračak nade i utehe. Iako nije uspeo da stupi u kontakt sa svojom biološkom majkom, povezao se sa porodicom čiji je deo, makar biološki. Prvi put u životu dobio je priliku da vidi svoju fotografiju iz perioda kada je bio beba, zahvaljujući arhiviranim novinskim tekstovima iz 1966. godine.
- Sajmon je emotivno priznao da i dalje priželjkuje susret sa majkom. Voleo bi da joj pogleda u oči i pita zašto ga je ostavila. Osećaj napuštenosti, koji ga je pratio sve te godine, i dalje je prisutan, ali ne preti da ga slomi. Umesto toga, koristi ga kao pokretač da nastavi da traga za istinom.
Usvojitelje i dalje smatra svojim pravim roditeljima, jer su mu oni pružili sigurnost, ljubav i dom. Njima duguje sve ono lepo što nosi u sebi. Ali pitanje koje nosi u duši – zašto me je moja biološka majka ostavila – ostaje otvoreno. U tišini i strpljenju, Sajmon i dalje čeka odgovor, nadajući se da će se vrata koja su mu sada zatvorena, ipak jednom otvoriti.
