Tragična priča o otmici i ubistvu malog Pitera Vajnbergera zabeležila je jedno od najtužnijih poglavlja u istoriji kriminala Sjedinjenih Država. Nažalost, ovaj događaj je postao simbol nepromišljenih grešaka, grešaka koje roditelj može napraviti, kao i strahovitih posledica koje medijsko izveštavanje može izazvati u takvim situacijama. Ova priča počinje u julu 1956. godine, kada je Piter imao samo 32 dana.
Uvod: Greška majke koja je promenila sve
Beti Vajnberger, majka malog Pitera, odlučila je da na nekoliko minuta izađe u dvorište njihove kuće u Njujorku i ostavi bebu u kolicima. Nije imala nameru da napravi grešku, ali je, nažalost, nepažnja bila dovoljna da zauvek promeni tok njihovih života. Dok je bila napolju, samo 10 minuta, zatekla je nešto što niko od roditelja ne bi želeo da vidi – Piter je nestao. Umesto njega, u kolicima je bila ostavljena poruka, koja je bila tragičan znak da je beba oteta.
Razrada: Otmičar ostavlja poruku i traži otkupninu
Kada je Beti pronašla poruku, njeno srce je stalo. Poruka je bila napisana zelenim mastilom, a u njoj su se nalazile precizne instrukcije koje su otmičaru omogućile da kontroliše situaciju. U poruci je pisalo:
- “Žao mi je što je došlo do ovog, ali očajnički mi treba novac. Nemojte nikome govoriti i ne zovite policiju, jer vas stalno posmatram. Ako napravite i najmanju grešku, ubijam vašu bebu.”
- Otmičar je tražio 2.000 dolara u braon koverti, obećavajući da će bebu vratiti ukoliko sve prođe kako je dogovoreno.
Ova poruka bila je samo početak jedne od najtragičnijih potera. Iako je poruka bila jasna, majka je bila potpuno shrvana i nije znala šta da preduzme. U tom trenutku, ona je pozvala svog muža Morisa, koji je bio farmaceut, i starijeg sina Luisa. Zajedno su, uprkos svim upozorenjima, odlučili da pozovu policiju.
Reakcija policije i medijsko izveštavanje
Kada je policija došla na mesto zločina, odmah su počeli da rade na pronalaženju otmičara i organizovanju predaje novca. Za ovu priliku, banka je otvorena samo za Vajnbergerove, kako bi se isplatio traženi iznos. Svi telefoni u njihovoj kući bili su praćeni kako bi se osigurala bezbednost i kako bi se otmičar mogao uhvatiti.
Međutim, mediji su ubrzo prešli granice i objavili priču u svojim novinama, što je dovelo do komplikacija. Naime, dok je policija pokušavala da tajno izvede operaciju, novine su izvestile o otmici, što je odvratilo otmičara od prvobitnog dogovora za primopredaju. Novinari i fotografi su se pojavili na mestu transfera novca, što je stvorilo haos i povećalo verovatnoću da beba bude povređena.
Nova mestа za predaju, ali bez uspeha
Nakon nekoliko dana, otmičar je ponovo kontaktirao Vajnbergerove, ali je zatražio da se novac ostavi na novom mestu. Iako su uslovi izgledali kao poslednja šansa za povratak bebe, otmičar nije došao na dogovoreno mesto. Sledeći dan, još jedan dogovor je postavljen, ali ni tada nije bilo rezultata.
Beti je bila potpuno očajna jer su svi pokušaji da pronađu Pitera bili uzaludni. Policija je i dalje tragala, a u međuvremenu su otkriveni tragovi rukopisa koji su postali ključni za rešavanje slučaja.
Pronalazak otmičara i tragičan završetak
Nakon sedam dana potrage, FBI je preuzeo slučaj. Stručnjaci za rukopis analizirali su dve poruke koje je otmičar ostavio i tako došli do imena Anđelo Džon LaMarka, taksiste sa kriminalnim dosijeom. LaMarka je uhapšen u svojoj kući 23. avgusta 1956. godine, ali je ubrzo priznao da je otmica bila potpuno neplanirana.
Otmičar je objasnio da je u trenutku kada je video betu sa detetom u kolicima, odlučio da ga otme. Piter je bio živ kad je LaMarka pokušao da izvrši prvu primopredaju, ali je tokom svega što je usledilo, beba na kraju umrla. Traganje za Pitera bilo je besmisleno, jer je bilo jasno da otmičar nije mogao da spasi dete.
Tragičan zaključak: Piter je pronađen mrtav
Iako su Vajnbergerovi imali mali tračak nade, dan nakon LaMarkinog hapšenja, telo Pitera je pronađeno u grmlju u blizini izlaza na autoputu Northern State Parkway, kako je otmičar to naznačio u prethodnoj poruci. Potvrđeno je da je beba preminula, a LaMarka je optužen za ubistvo prvog stepena.
Godinu dana nakon otmice, LaMarka je pogubljen na električnoj stolici 1968. godine, čime je završena njegova priča, ali su bol i tuga Vajnbergerovih trajali zauvek.
Zaključak: Nepovratna greška i tragične posledice
Ova priča o otmici, grešci majke i tragičnom završetku je ne samo prikaz nepažnje, već i opomena o tome koliko jednostavna greška može da uzme nečiji život. Medijsko izveštavanje i prisustvo novinara dodatno su otežali ceo slučaj. Na kraju, bez obzira na sve napore, mali Piter nije preživeo. Njegova priča ostaje podsećanje na to koliko su važna poštovanja privatnosti i diskrecije u takvim delikatnim situacijama.
