Majka je 12 godina tugovala i verovala da je njen sin Nikola mrtav, a onda joj je zazvonio telefon i čula je samo: „Mama“

Nema veće  sreće od dobitka deteta, a ni veće boli za roditelje od gubitka deteta.U današnjem članku pišemo o jednoj majci koja je doživela veliku tragediju kada je ostala bez svog deteta a nakon toga i bez muža ali se na kraju desio preokret.

• Džojs Kartis iz Škotske doživela je nešto što bi se teško moglo opisati kao obična životna priča. Bilo je to nešto više od tragedije, nešto što je pomerilo granice nade i očaja. Verovala je da je njen sin Nikola preminuo, jer ga nije videla i nije imala nikakvih vesti o njemu punih 12 godina. Njen život je bio obeležen tugom i sumnjom, dok nije došlo najveće čudo koje je promenilo sve. Priča koju je podelila sa svetom preko britanskih medija dokazala je da ponekad život može iznenaditi čak i kada je nada potpuno nestala.

Nikola je nestao iz njenog života 2010. godine. Poslednje što je Džojs znala bilo je da je njen sin putovao po Francuskoj i Španiji, stopirao je, tražeći bolje prilike nakon što je izgubio posao stolara. To je bio kraj njihove komunikacije, a ona nije imala nikakvih informacija o njemu. Strahovala je da je tokom pandemije, kada je čula toliko tragičnih priča, moglo doći do najgoreg – da je njen sin možda preminuo. Ta pomisao joj nije davala mira, a tuga koju je nosila bila je nezamisliva. Ipak, sve se promenilo 19. decembra 2022. godine, kada je primila poziv koji joj je promenio život. Sa druge strane linije čula je glas svog sina, što je za Džojs bilo potpuno neverovatno.

• „Mislila sam da je mrtav zbog svega što se dešavalo. Kovid, sve što je išlo naopako, i strah da se možda razboleo i preminuo. Zatvorila sam se u tu tugu. A onda su me nazvali da mi kažu da je živ i da se nalazi u bolnici u Francuskoj. Bilo je to kao neki neverovatan san. Plakala sam ceo dan“, ispričala je Džojs za britanske medije. Ovaj poziv joj je zapravo ulepšao Božić, posebno jer je njen muž preminuo nekoliko meseci pre toga, u junu. Osećala je da je saznanje da je njen sin živ, uprkos svim godinama patnje, bio poklon koji nije mogla ni da zamisli.

Priča o nestanku njenog sina počela je još sredinom 2000-ih godina, kada je Nikola odlučio da napusti rodni Glazgov i putuje Evropom. Nakon gubitka posla, odlučio je da se odseli i krene na putovanje, bez ikakvih obaveza ili planova. Ipak, ubrzo je izgubio svaki kontakt sa porodicom, a Džojs je bila sigurna da je nekoliko meseci možda proveo na ulicama Pariza, tražeći načine da preživi. Niko iz njegove porodice nije imao vesti o njemu, a Džojs je postajala sve zabrinutija. Godine 2009. prijavila je njegov nestanak, nakon što su prošle godine bez ijednog glasa.

• Njene sumnje su postale stvarnost kada je godinu dana kasnije, 2010. godine, kontaktirao britanski konzulat u Parizu i obavestio je da je njen sin primljen u bolnicu. Niko nije znao tačno šta mu se dogodilo, ali bar je bilo jasno da je živ. Džojs i njen muž su odmah otišli u Francusku da ga posete, i to je bio prvi put nakon nekoliko godina da su ga videli. Tada je bilo jasno da je Nikola bio u teškom stanju, ali i da je mogao da se oporavi. Nadali su se da će ga ponovo vratiti kući, ali to nije bilo tako jednostavno.

Posle toga, Nikola je ponovo nestao. Iako su mu kupili odeću i stvari koje su mu bile potrebne za povratak, ubrzo je nestao bez traga. Džojs je zvala sve aerodrome, pokušavala da sazna da li je krenuo na let, ali nikada nije dobila konkretne informacije. Prošlo je 12 godina, a Džojs nije imala nikakve vesti. Tokom tih godina, živela je sa stalnim osećajem gubitka i bola, ali nije gubila nadu da će jednog dana saznati šta se desilo sa njenim sinom.

• I tada, 2022. godine, desilo se ono što je smatrala gotovo nemogućim. Po drugi put ju je kontaktirao britanski konzulat iz Francuske, sa informacijom da je njen sin ponovo primljen u bolnicu. Ovaj put, razgovarala je sa njim direktno. Zvučao je zdravo, a Džojs je, iako još uvek šokirana, pitala: „Dolaziš li kući, Niki?“. Njegov odgovor bio je kratak, ali dovoljno ohrabrujući: „Da“. Džojs je tada odlučila da ode po njega, da ga lično odvede kući, kako bi se uverila da će napokon biti siguran i da će njihov porodični život biti ponovo potpun.

Ispričavši svoju neverovatnu priču, Džojs je dokazala da čak i nakon najtežih trenutaka u životu, čuda mogu da se dese. Na kraju, duža i teška potraga za njenim sinom završila je onako kako se najmanje nadala – sa šokom, suzama i neizmernim srećom.