Postoje te neke kombinacije koje jednostavno savršeno idu jedna uz drugu.Pomfrit i kečap,jagode i šlag,led i coca cola a posebno se slažu ćevapi i luk no prema tvrdnjama doktora Perišić to je stvar koja nam najviše škodi a o čemu je tačno reč saznajte u nastavku današnjeg članka..
- Priprema roštilja, iako omiljena aktivnost tokom prolećnih i letnjih dana, često sa sobom nosi i određene zdravstvene rizike, naročito kada je reč o sagorevanju mesa i konzumaciji u velikim količinama. Profesor doktor Vojislav Perišić, poznati gastroenterolog, ukazao je na nekoliko ključnih stvari koje bi trebalo uzeti u obzir kako bi roštilj bio što zdraviji, a štetni uticaji minimalizovani.
Jedna od najvažnijih stavki, prema njegovim rečima, jeste način pripreme mesa pre samog pečenja. Ističe da je pravilna marinada ključna jer sadrži antioksidativne sastojke koji pomažu u neutralisanju štetnih materija koje nastaju tokom termičke obrade. Naime, kada se meso izloži visokim temperaturama, naročito na roštilju, oslobađaju se takozvani prooksidanti – molekuli koji mogu imati negativan uticaj na ćelije organizma. Upravo zbog toga preporučuje da se meso najpre izmesi sa kombinacijom maslinovog ulja, origanom i senfom, a zatim ostavi da odstoji u frižideru najmanje osam sati. Kod komada mesa poput svinjskog vrata, preporučuje čak i celodnevno mariniranje.
- Na osnovu švedske studije, koju navodi profesor Perišić, evropska zajednica je uložila značajna sredstva u istraživanje efekata ovakvih marinada na meso namenjeno grilovanju. Rezultati su pokazali da pravilna priprema, odnosno mariniranje mesa pre pečenja, značajno smanjuje prisustvo toksičnih supstanci koje se oslobađaju pri visokoj temperaturi.
Pored toga, upozorava i na opasnosti nepravilnog korišćenja ćumura. Ukoliko ćumur nije dobro izgoreo, već i dalje ispušta dim, u kontaktu sa mesom može preneti mikročestice i otrovne ugljovodonike. Zato se preporučuje da se meso stavlja na roštilj tek kada ćumur potpuno izgori i pretvori se u žar, kako bi se izbegli štetni efekti dima.
- Jedan od problema na koji se osvrnuo jeste i količina soli koja se koristi, naročito u ugostiteljskim objektima. U kafanama se, kako kaže, često koristi veća količina soli upravo iz komercijalnih razloga – da bi se podstakla žeđ i konzumacija pića. Zato savetuje umerenost sa solju i preporučuje začine poput ruzmarina, koji se može potopiti u maslinovo ulje i koristiti kao deo marinade za dodatnu zaštitu mesa.
Važan deo zdravijeg roštilja čini i ono što dolazi uz meso. Profesor Perišić posebno naglašava značaj salata, koje mogu pomoći u neutralisanju težine proteinskog obroka. Kupus, zelena salata i celer sadrže karotenoide i druge korisne fitonutrijente koji doprinose varenju i smanjenju oksidativnog stresa. Za razliku od njih, beli luk može izazvati nadimanje i žeđ, pa se preporučuje umesto njega koristiti mladi luk, koji ima blaže dejstvo i drugačiji uticaj na probavni sistem.
- Na kraju, profesor Perišić se našalio da bi žene trebalo da preuzmu pripremu mesa jer su, prema njegovom mišljenju, pažljivije i temeljitije u procesu pripreme. Njegov stav možda izaziva osmeh, ali suština njegove poruke ostaje ista – zdravlje na tanjiru počinje mnogo pre nego što se meso nađe na roštilju. Kroz pravilan izbor namirnica, njihovu pripremu i način serviranja, roštilj može ostati omiljeni obrok, a pritom ne ugroziti zdravlje.
