Život nam priča tužne i teške priče,a jedna takva je i u nastavku današnjeg članka.reč je o jednoj običnoj ženi koja je doslovno preko noći stekla slavu ali ta slava nije dugo potrajala.Ljubica obična žena koja je činila sve da prehrani svoju porodicu,našla se na stubu srama za stvari koje nije skrivila a Kusturica je od nje napravio zvezdu..
- Ljubica Adžović bila je žena iz naroda čiji je život oblikovala svakodnevna borba, ali i izuzetna harizma i snaga duha, koje su je dovele do neslućenih visina u svetu filma. Rođena u Skoplju, a životno vezana za skromna mesta poput Sutomora, nije imala formalno obrazovanje, ni glumačko iskustvo, ali je svojim prirodnim darom i životnim iskustvom uspela da se izdigne i ostavi neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji.
Njen život je oduvek bio isprepletan izazovima, ali i neobičnim susretima koji su je vodili u pravcu umetnosti. Prekretnica u njenom životu dogodila se kada ju je, početkom 1980-ih, u jednom romskom naselju kod Sutomora primetio reditelj Emir Kusturica. Živela je tada skromno, sa devetoro dece, u svakodnevnoj borbi za preživljavanje. Njena životna snalažljivost i autentičnost – koje je izražavala, između ostalog, i kroz gledanje u karte – ostavile su snažan utisak na Kusturicu, koji je u njoj prepoznao prirodni glumački dar.
- Prva uloga koja ju je lansirala u svet filma bila je ona u filmu „Dom za vešanje“ iz 1988. godine, u kojem je tumačila lik babe Hatidže. Iako bez ikakvog glumačkog obrazovanja, njena izvedba bila je snažna, uverljiva i emotivna – toliko da su mnogi gledajući film zaboravljali da gledaju naturščika, a ne profesionalnu glumicu. Usledila je i pozivnica da prisustvuje Filmskom festivalu u Kanu, što je za ženu iz siromašne crnogorske sredine bilo potpuno neverovatno iskustvo.
Saradnja sa Kusturicom se nastavila, a Ljubica je ostala verna ovom reditelju koji joj je pružio šansu. Iako su joj stizale ponude za uloge iz inostranstva, odlučila je da ostane verna svom umetničkom senzibilitetu i ljudima u koje je imala poverenja. Njena sledeća velika uloga bila je u filmu „Crna mačka, beli mačor“ iz 1998. godine, gde je tumačila lik babe Sujke – duhovite, snažne žene, prožete životnom mudrošću. Ta uloga joj je donela dodatnu popularnost i učvrstila status legende narodne glume.
- Na snimanju ovog filma ostvarila je blizak odnos sa glumicom Brankom Katić, koju je doživljavala kao unuku. Toplina koju je unosila u odnose van kamere dodatno je doprinosila njenoj omiljenosti među kolegama.
Uprkos brojnim prilikama, Ljubica nikada nije napustila svoje korene. Odbijala je uloge koje nisu odgovarale njenom senzibilitetu, ostajući u okrilju porodice i svog jednostavnog načina života. Bila je posvećena majka devetoro dece i stub jedne velike porodice. Nije brojala tačno koliko ima unuka i praunuka, ali je uvek isticala da je sve što je radila bilo da bi prehranila svoju porodicu.
- Kasnije godine njenog života obeležile su i teški trenuci. Otišla je iz Crne Gore i zatražila politički azil u Francuskoj, plašeći se za svoju sigurnost. Navodila je da joj prete pripadnici crnogorske mafije. Pet godina kasnije, ipak se vratila kući. Preminula je 2006. godine, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Neposredno pred smrt, suočila se sa teškom nepravdom – netačna vest o njenoj navodnoj umešanosti u trgovinu decom uznemirila je javnost, ali i njenu porodicu. Iako je informacija brzo demantovana, ostavila je gorak trag na kraju njenog života. Ta nepravda dodatno je osvetlila krhkost položaja običnih ljudi u medijskom prostoru, čak i kada su postali deo javne scene.
- Emir Kusturica je nakon njene smrti izrazio duboku tugu i nazvao Ljubicu neponovljivim talentom. Istakao je da je svaka scena s njom bila jedinstvena i prožeta iskonskom snagom, i da će je pamtiti kao umetnicu i prijateljicu.
Ljubica Adžović ostaje upamćena kao retka pojava – žena snažnog karaktera, životne mudrosti i urođenog glumačkog dara. Njena priča je podsetnik da umetnost može nastati i izvan škola i akademija, tamo gde se život odvija najintenzivnije – među ljudima, u svakodnevici, u borbi i emociji. U svetu koji često zanemaruje takve priče, Ljubica je bila i ostala tiha, ali snažna heroina jedne epohe.
