Pomjeranje časovnika dva puta godišnje – na proljeće i na jesen – i dalje izaziva brojne diskusije, kako zbog svojih uticaja na zdravlje, tako i zbog praktičnih razloga. Postavlja se pitanje: Zašto se to uopšte dešava, a mnogi se pitaju zašto je to uopšte potrebno i kako to utiče na naš biološki ritam. Iako su većina tih promena postale rutina, jedno od pitanja koje ostaje je: Zašto se zimi dan skraćuje za čitav sat?
Ključni datumi u 2025. godini
U 2025. godini, pravilo pomeranja sata ostaje na snazi, što znači da će većina zemalja ponovo izvršiti promene u oba pravca:
-
Ljetnje računanje vremena: U nedjelju, 30. marta 2025. godine, u 2:00 sata poslije ponoći, kazaljke će biti pomerene za jedan sat unaprijed na 3:00. Ovaj pomak znači da ćemo spavati sat manje, osim ako ne imamo obaveza koje nas tjeraju da ustanemo u to vrijeme. Ipak, ako nemate obaveze, možete spavati koliko želite.
-
Zimsko računanje vremena: U nedjelju, 26. oktobra 2025. godine, u 3:00 ujutro, satovi će biti vraćeni za jedan sat unazad, što znači da ćemo dobiti jedan sat više sna. Iako ćemo imati više vremena za spavanje, prednost je također i u tome što će mrak dolaziti ranije – što može biti pomalo depresivno za mnoge, jer će dan biti kraći.
Zašto se pomjeraju kazaljke?
Iako zvuči pomalo zbunjujuće, pomeranje kazaljki na proljeće i jesen ima praktičnu svrhu. Promjena vremena je uvedena s ciljem bolje upotrebe dnevne svetlosti, naročito tokom letnjih meseci. Ideja je bila smanjiti potrošnju energije jer bi više dnevne svetlosti značilo manju potrebu za veštačkom rasvetom. Takođe, ljudi bi imali više vremena za aktivnosti tokom dužih letnjih dana. Međutim, savremena istraživanja su pokazala da su uštede na energiji minimalne i da pravi uticaj na smanjenje potrošnje nije toliko značajan kako se to prvobitno verovalo.
Evropski pokušaji ukidanja pomeranja vremena
Zbog brojnih polemika u vezi sa pomeranjem sata, Evropska unija je 2018. godine predložila ukidanje sezonskih promena satova. Ipak, iako je bila postavljena ideja o ukidanju ovog pravila, članice EU nisu postigle dogovor o tome kada bi trebalo ukinuti promene satova i koje bi vreme bilo najpogodnije za tu promenu. Zbog toga je odluka da se pomera vreme ostala na snazi barem do 2026. godine, dok se ne postigne zajednički dogovor među državama članicama.
Da li sve države mijenjaju vreme?
Pomicanje vremena nije pravilo koje važi za cijeli svijet. Dok više od 70 zemalja širom sveta koristi ljetnje i zimsko računanje vremena, nekoliko je zemalja koje su odlučile ukinuti ovu praksu:
-
Rusija, Turska i Belorusija: Ove države su odlučile da zadrže trajnu primenu ljetnjeg računanja vremena, eliminišući potrebu za sezonskim promenama sata.
-
Island: Ovaj specifičan primjer pokazuje da zbog svog geografskog položaja Island ne mora da se povinuje ovoj praksi. Dnevna svetlost na Islandu tokom godine varira na specifičan način, zbog čega pomicanje vremena jednostavno nije potrebno.
Uticaj na zdravlje i biološki ritam
Jedno od najčešće postavljanih pitanja vezano za pomeranje vremena je njegov uticaj na zdravlje, posebno na biološki ritam. Nagla promena u vremenskim zonama može izazvati privremene smetnje u telu, jer naš organizam nije naviknut na takve skokove. Premještanje sata utiče na naš spavački ciklus i može izazvati probleme sa uspavljivanjem, a neki ljudi mogu doživeti i fizičke reakcije poput umora, glavobolje, ili smanjenje koncentracije. Takođe, kada prelazimo na ljetnje vreme, mnogima je teže da se ustanu ujutro jer se ustajanje pomera za jedan sat ranije, što može izazvati smanjenje kvaliteta sna.
S druge strane, zimska promena može doneti dobitak u vidu dodatnog sata sna, ali s dolaskom kraćih dana, ljudi često počinju da se osjećaju pospano već od ranih popodnevnih sati, što može uticati na njihovu produktivnost.
Zaključak
Iako je pomicanje kazaljki svakodnevna praksa u mnogim zemljama, važno je razumeti zašto se to dešava. Iako se prvobitno smatralo da će pomicanje sata doprineti uštedama energije, moderni pokazatelji ukazuju na to da to nije značajno smanjilo potrošnju. Ipak, pomicanje vremena ostaje na snazi, jer se članice EU još nisu dogovorile o njegovom ukidanju, a zemlje poput Rusije i Turske odlučile su zadržati trajno letnje računanje vremena. Za pojedince, pomeranje vremena može uticati na biološki ritam, pa je potrebno da se organizam prilagodi promenama, dok se uz promene u sezoni mora računati i sa kraćim ili dužim danima koji utiču na raspoloženje i produktivnost.
