Većina nas pije našu terapiju uz prvu jutarnju kafu bez razmišljanja može li nam to naškoditi a da se Vi nebi pitali da li se neka terapija smije piti uz šolju omiljenog napitka mi Vam danas pišemo ovaj članak.
Mnogi ne znaju da kofein i druge supstance prisutne u kafi mogu znatno promeniti način na koji telo obrađuje lekove – od apsorpcije, preko razgradnje, pa sve do konačnog dejstva. U nekim slučajevima, kafa može smanjiti efikasnost terapije, dok u drugim može pojačati nuspojave i izazvati komplikacije.
Postoji više grupa lekova za koje se savetuje da se ne kombinuju sa kafom. Evo koje su to i zašto bi trebalo biti posebno oprezan:
-
Prva grupa uključuje lekove koji služe za razređivanje krvi, kao što su antikoagulansi. Heparin, na primer, deluje tako što sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, ali kada se uzima uz kafu, kofein može pojačati njegovu koncentraciju u krvi. To povećava rizik od krvarenja, što može biti veoma opasno.
-
Antidepresivi su još jedna grupa lekova kod kojih kafa može praviti problem. Lekovi poput fluvoxamina, escitaloprama, amitriptilina i imipramina mogu imati smanjeno dejstvo ukoliko se uzimaju zajedno s kafom. Osim što se smanjuje njihov terapeutski efekat, kofein može pojačati nuspojave poput nervoze i nesanice. Stručnjaci savetuju da se napravi pauza od najmanje pola sata do sat vremena između konzumacije leka i kafe.
-
Kod lekova koji se koriste za lečenje ozbiljnih mentalnih stanja, kao što su antipsihotici (npr. aripiprazol, haloperidol, proklorperazin i pimozid), kafa može negativno uticati na apsorpciju u organizmu. Time se smanjuje njihova efikasnost, što može narušiti terapijski plan.
-
Lekovi za astmu, posebno bronhodilatatori, takođe zahtevaju oprez. Kafa može pojačati nuspojave kao što su ubrzan rad srca, nervoza i glavobolja, a uz to otežava i pravilnu apsorpciju leka u plućima. Preporuka je da se kafa izbegne barem jedan sat pre i nakon upotrebe inhalatora.
-
Osobe koje koriste lekove za regulaciju krvnog pritiska, posebno beta blokatore poput propranolola i metoprolola, trebalo bi da ih uzimaju isključivo s vodom. Kofein usporava njihovu apsorpciju i smanjuje njihovo dejstvo.
-
Terapije za Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest takođe mogu biti ometene kafom. Lekovi poput donepezila treba da deluju u mozgu, ali kofein može umanjiti njihov efekat. I u ovom slučaju važi preporuka da se kafa konzumira najmanje pola sata nakon leka.
-
Kada su u pitanju lekovi za prehladu i alergije, kao što su pseudoefedrin i feksofenadin, konzumacija kafe može izazvati neželjene reakcije poput ubrzanog pulsa, nervoze i nesanice. Preporuka je da se ovi lekovi ne kombinuju sa kofeinskim napicima.
-
Kod osoba obolelih od dijabetesa, kafa može povećati nivo šećera i insulina u krvi. Osim toga, ona može oslabiti dejstvo lekova za regulaciju šećera. Zbog toga je važno konsultovati lekara u vezi sa količinom kafe koju smeju da unose.
-
Metotreksat, lek koji se koristi u terapijama karcinoma i autoimunih bolesti, može imati promenjeno dejstvo ukoliko se uzme sa kafom. Kofein utiče na njegovu razgradnju i povećava mogućnost nuspojava.
-
Lekovi za osteoporozu, kao što su ibandronat i risedronat, zahtevaju da se pravilno apsorbuju u organizmu. Kafa to može otežati, pa se savetuje da se ovi lekovi piju natašte, s vodom, a kafa tek nakon 30 minuta.
-
Neki antibiotici, kao što je ciprofloksacin, u kombinaciji sa kafom mogu izazvati pojačanu nervozu, ubrzan rad srca i nesanicu. Zato se tokom antibiotske terapije preporučuje ograničenje unosa kofeina.
-
Konačno, lekovi za štitnu žlezdu, poput levotiroksina, mogu izgubiti skoro polovinu svoje efikasnosti ako se uzmu zajedno s kafom. Kofein ometa njihovu apsorpciju, pa se preporučuje razmak od barem 30 do 60 minuta između leka i kafe.
Ukratko, iako kafa mnogima donosi užitak i pomaže da lakše započnu dan, ona može ozbiljno uticati na delovanje različitih lekova. Zato je važno informisati se i, u slučaju bilo kakve nedoumice, obavezno se konsultovati s lekarom ili farmaceutom. Pametan pristup konzumaciji kafe može pomoći da terapija bude delotvorna, a zdravlje očuvano
