U današnjem članku želim da podelim jedno sasvim obično iskustvo koje se, sasvim neočekivano, pretvorilo u priču koju i danas prepričavam uz nevericu. Kao neko ko voli da zabeleži sitnice iz svakodnevice, nisam ni slutila da će upravo jedan banalni trenutak postati vredan pisanja.
Sve je počelo potpuno bezazleno. Pre nekoliko dana obavila sam uobičajenu kupovinu u supermarketu koji redovno posećujem godinama. To je ono mesto gde skoro automatski prolazim kroz redove, bez mnogo razmišljanja, ubacujući u korpu osnovne namirnice. Među njima su se, kao i uvek, našle i rolne toalet papira.
Ni po čemu se ta kupovina nije razlikovala od prethodnih, pa nisam obraćala posebnu pažnju na detalje. Po dolasku kući, kese su raspakovane, a papir je završio ispod lavaboa u kupatilu, gde inače stoje takve stvari.
Nekoliko dana kasnije, došao je red na čišćenje kupatila. Rutina koju svi znamo – brisanje površina, pranje lavaboa i zamena potrošnih stvari. Kada sam primetila da je rola pri kraju, posegnula sam ispod lavaboa i uzela novu. Počela sam da je odmotavam, potpuno odsutna, razmišljajući o tome šta me čeka ostatak dana. A onda se dogodilo nešto zbog čega sam se doslovno zaledila.
- Iz same sredine rolne ispale su male zelene kuglice. U prvi mah nisam mogla da shvatim šta gledam. Stajala sam nekoliko sekundi nepomično, pokušavajući da povežem odakle su se pojavile i kako su dospele tamo. Srce mi je ubrzano kucalo, a u glavi su se nizale najgore moguće pretpostavke. Da li su to jaja nekih insekata? Da li je u pitanju neka opasna hemikalija? Ili je, ne daj Bože, neko to namerno ubacio?
Osećaj panike bio je gotovo trenutan. Sve ono što je do pre nekoliko sekundi bilo obično i svakodnevno, odjednom je delovalo preteće. Pomislila sam na sve priče koje sam ranije čitala o čudnim i uznemirujućim pronalascima u kući, ali nikada nisam verovala da bih se i sama mogla naći u sličnoj situaciji. Ruke su mi blago drhtale dok sam pokušavala da se saberem i razmislim šta mi je činiti.
Prva reakcija bila mi je da pozovem osobu od poverenja. Setila sam se poznanice koja radi u oblasti dezinfekcije i sanitarne kontrole. Ispričala sam joj sve, od početka do kraja, ne izostavljajući ni jedan detalj. Pažljivo me je saslušala i, iako me je umirila, savetovala mi je da pronađene kuglice pokažem nekome ko se time profesionalno bavi, kako bih bila potpuno sigurna.
Nakon što sam dobila stručno objašnjenje, sve je konačno došlo na svoje mesto. Ispostavilo se da te misteriozne zelene kuglice nisu ništa opasno. Reč je o starim dezodorišućim granulama koje su se nekada često koristile u plastičnim držačima za toalet papir. Njihova svrha bila je da šire blag miris dok se papir koristi, ali su vremenom izašle iz upotrebe.
- Najverovatnije je, kako su mi objasnili, neko staro pakovanje ostalo zaboravljeno u magacinu i sasvim slučajno završilo na polici, a zatim i u mojoj korpi. Kada sam to čula, osetila sam ogromno olakšanje. Sav strah koji se nagomilao u meni tokom tog kratkog, ali intenzivnog perioda, polako je nestao.
Danas se ovoj situaciji mogu nasmejati, ali priznajem da me je naučila jednoj važnoj lekciji. Čak i najobičnije stvari ponekad mogu da nas iznenade. Od tada, bez obzira koliko nešto delovalo poznato i bezazleno, prvo bacim pogled i proverim pre nego što upotrebim. Ova mala epizoda ostala mi je u sećanju kao podsetnik da svakodnevica uvek može da donese neočekivano — i da ponekad iza straha stoji sasvim jednostavno objašnjenje
