Uzbudljiva i misteriozna priča o neočekivanoj otkriću koje je iz temelja promenilo život jednog farmera. Ovaj tekst govori o životu običnog seljaka koji, nakon mnogo godina rada i posvećenosti svom imanju, saznaje da se pod njegovim dvorištem krije pravo prirodno bogatstvo.
Vasili Petrovich Kovaleko, farmer iz sela Berezovka u Poltavskoj oblasti, odvajao je svako jutro za svoje rutinske aktivnosti na farmi. Ovaj dan nije bio izuzetak. Svakog jutra, tačno u pet, buđenje mu je dolazilo prirodno, u skladu sa prirodnim ritmovima života na selu.
Bez budilnika, bez stresa, Vasili je znao kad je vreme za ustajanje, jer su mu godine života na farmi omogućile da se potpuno uskladi sa životom u prirodi. Iako je imao mnogo posla, svaki dan je započinjao sa istim ritualom – obilaskom svojih životinja.
Njegov dom, koji je još iz sedamdesetih godina prošlog veka sagradio njegov otac, stajao je na ivici seoskog dvorišta. Sa drvenog trijema, Vasili je gledao kako su mu krave mirno pasle, kako svinje srećno borave u staji, a kokoši su radosno kretale po dvorištu. Ipak, oko jednog dela imanja bila je scena koja mu nikako nije izlazila iz glave. Njegova najproduktivnija krava, Burenka, svakog jutra nakon svitanja, hodala je ka starom, napuštenom kamenom bunaru. Ova neobična scena ponavljala se svakog dana poslednjih pet godina, iako je Vasili, u početku, to smatrao samo još jednim običajem životinje, nešto što će proći. Međutim, kako su dani prolazili, ponašanje Burenke postajalo je sve misterioznije.
- Burenka nije bila obična krava. Od malih nogu je bila nežna, poslušna i verna, a njeno mleko je bilo najkvalitetnije. Vasili je verovao da je između njega i ove životinje stvorena posebna veza, temelji su bili u pažljivom odgajanju i svakodnevnom kontaktu. Ipak, unatoč tom odnosu, ponašanje Burenke, koja je svakog jutra stajala pored bunara, nije mu dalo mira. Dugo je pokušavao da pronađe objašnjenje. Možda je bila privučena mirisom ili zvukom koji je ljudsko uvo nije moglo da prepozna.
Bunar je bio star, ukopan još davne 1923. godine, i bio je simbol prošlih vremena. Tokom godina, voda je nestala, a bujna vegetacija je prekrila stari kamen. Međutim, krava nije prestajala da se vraća svakog jutra. Vasili je bio zbunjen i zabrinut. Moguće da Burenka jednostavno voli to mesto, ili možda postoji nešto drugo. Žena mu je predložila da pozove veterinara, možda je to neka nesvesna reakcija na nešto u okolini. Iako je veterinar tvrdio da nije bilo medicinskih problema, u Vasiliju je tinjala sumnja. Da li je to stvarno samo navika?
Priča je postajala sve zamršenija. Niko nije mogao da objasni ponašanje Burenke. Bilo je jasno da ona nije imala nikakve fizičke probleme, a sve njene navike bile su, inače, normalne. No, taj bunar, koji je zaboravljen godinama, bio je tačka privlačnosti. Sve do jednog dana, kada je Vasili odlučio da se spusti u bunar. Uz pomoć komšije Ivana, koji je bio spreman da pomogne, spustio se u dubinu bunara. Ono što je otkrio tamo, potpuno je promenilo sve. Na dnu bunara bila je voda, ali to nije bilo sve. U tom mraku, uz svetlost lampica, otkrio je neobičan miris, koji je govorio o nečemu mnogo dubljem. Počeo je da razmišlja, možda pod njegovim dvorištem leži nešto mnogo vrednije od svega što je mogao da zamisli – neft.
- Budući da je pronašao ovu vrednu tečnost, Vasili je znao da mora da istraži dalje. Na brzinu je sakupio tečnost u plastičnu bocu, a kasnije, zahvaljujući pomoći stručnjaka, dobio je potvrdu da se radi o sirovoj nafti, vrednoj više nego što bi ikada mogao da zamisli. To je bila prekretnica u njegovom životu.
Prvi šok koji je doživeo bio je u trenutku kada je shvatio da je pod njegovim farmom pravo nalazište crnog zlata. Međutim, s njim je došlo i veliko pitanje: šta dalje? Da li će ga to bogatstvo spasiti ili će sve postati samo izvor nesreće? Rešenja nisu bila jednostavna, jer je ovaj pronalazak zahtevao složene zakonske procedure i razgovore sa velikim institucijama. Vasili je znao da je pred njim težak put, ali je bio odlučan da stigne do cilja.
Zanimljiva situacija koja je uzdrmala miran život jednog farmera pokazuje koliko nepoznato još uvek postoji ispod naših nogu, čak i u mestima koja smatramo poznatim i sigurnim
