U ovom članku saznaćete kako koren čička može da pomogne kod osteoartritisa i raznih kožnih problema, ali i koje osobe nikako ne bi trebalo da ga koriste. Njegova lekovita svojstva su poznata vekovima, ali važno je znati i njegove granice i rizike…
Čičak, poznat i kao biljka koja se često smatra korovom, u narodnoj medicini ima sasvim drugačiju reputaciju. Njegov koren, koji se koristi od davnina, krije moćne supstance za koje se veruje da imaju brojne zdravstvene koristi. Danas se sve češće govori o čičku ne samo u tradicionalnim već i u modernim medicinskim krugovima, pa ne čudi što se o njemu piše kao o pravom daru prirode. „Blic“ podseća da je ova biljka vekovima bila deo narodnog lečenja, a posebno se isticala u tretmanima rana, infekcija i problema s kožom.
Koren čička može se koristiti na više načina – svež, u obliku čaja, praha, ulja ili ekstrakta. Zbog prisustva antioksidanata, on se često svrstava među biljke koje imaju potencijal da zaštite ćelije od oštećenja. Najpoznatiji sastojci su kvercetin, luteolin i fenolne kiseline. Njihova uloga je da smanje uticaj slobodnih radikala, čime se smanjuje rizik od upalnih procesa i bolesti. Studije su pokazale da čičak može umanjiti zapaljenske markere u krvi kod osoba koje pate od osteoartritisa, što ga svrstava u grupu biljaka koje zaslužuju ozbiljniju pažnju nauke.
- Još jedno interesantno svojstvo čička je njegov uticaj na nivo šećera u krvi. Određeni lanci ugljenih hidrata i kiseline koje sadrži doprinose boljoj osetljivosti na insulin, čime se reguliše nivo glukoze. Međutim, važno je naglasiti da su ovakvi rezultati do sada uglavnom potvrđeni na životinjama i u laboratorijama. Tek predstoji ozbiljnije ispitivanje na ljudima kako bi se sa sigurnošću moglo reći koliki je stvarni efekat. „Kurir“ piše da mnogi već sada koriste čičak kao dodatak ishrani, ali lekari ističu da to treba činiti obazrivo i u dogovoru sa stručnjakom.
Posebno privlači pažnju činjenica da čičak poseduje potencijalne antikancerske osobine. Preliminarna istraživanja otkrivaju da njegovi aktivni sastojci mogu usporiti rast tumora, uključujući i one najagresivnije, poput karcinoma pankreasa ili melanoma. Ipak, lekari upozoravaju da nema dokaza koji bi potvrdili ove tvrdnje kod ljudi, pa se čičak nikako ne preporučuje kao dodatna terapija obolelima od raka.
- Zanimljivo je i to da se u narodnoj tradiciji čičak povezuje s libidom i vitalnošću. Na osnovu nekih istraživanja na životinjama, ekstrakt čička može doprineti boljoj seksualnoj funkciji i povećanju želje. Iako ovakva saznanja izazivaju radoznalost, nedostatak ozbiljnih kliničkih studija na ljudima i dalje predstavlja prepreku da se ovo potvrdi kao validan efekat.
Koren čička odavno je našao primenu i u tretmanu kože. Njegova protivupalna i antibakterijska svojstva čine ga pogodnim za one koji se bore sa aknama, infekcijama ili sporim zarastanjem rana. Jedna studija je pokazala da su osobe koje su uzimale suplemente čička imale čistiju kožu i manje upala tokom nekoliko meseci. Međutim, naučnici naglašavaju da su podaci još uvek ograničeni i da je neophodno detaljnije istraživanje. „Novosti“ dodaju da se u narodnoj medicini čičak često koristio i za detoksikaciju organizma, ali da se današnji stručnjaci slažu da takve tvrdnje treba uzimati s rezervom.
Iako sve ovo zvuči obećavajuće, ne treba zanemariti ni potencijalne rizike. Čičak se smatra prirodnim diuretikom, što znači da podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma. U prevelikim količinama to može dovesti do dehidratacije, posebno ako se koristi u kombinaciji s lekovima koji imaju isti efekat. Osobe alergične na biljke iz porodice glavočika, kao što su hrizanteme ili bele rade, takođe moraju biti oprezne jer može doći do alergijskih reakcija.
- Još jedno važno upozorenje odnosi se na trudnice i žene koje planiraju trudnoću. Njima se upotreba čička, u bilo kom obliku, ne preporučuje. Nema dovoljno dokaza o njegovoj bezbednosti u ovakvim slučajevima, pa je sigurnije izbegavati ga. Takođe, suplementi na bazi čička nisu pod strogim nadzorom poput farmaceutskih lekova, što znači da mogu postojati razlike u kvalitetu i koncentraciji među proizvođačima. Lekari zato preporučuju da se čičak nikada ne bere samostalno u prirodi, jer njegov koren može ličiti na korenje otrovnih biljaka. Umesto toga, savetuje se kupovina od proverenih i pouzdanih prodavaca. Tek tada se može smatrati da je relativno bezbedan za upotrebu.
Čičak svakako zaslužuje pažnju, jer pokazuje potencijal u raznim oblastima – od smanjenja upala, preko regulisanja šećera u krvi, pa sve do poboljšanja stanja kože. Međutim, važno je naglasiti da su mnoga istraživanja tek u ranoj fazi i da se ne može govoriti o definitivnim dokazima. Zato on može biti dobar dodatak ishrani, ali nikako zamena za terapiju koju propiše lekar. „B92“ zaključuje da je čičak jedna od onih biljaka koje objedinjuju narodnu tradiciju i potencijal savremene medicine, ali da bez stručnog nadzora njegova upotreba može biti rizična. Na kraju, poruka je jasna – čičak je biljka sa brojnim mogućim prednostima, ali i sa rizicima koje ne treba zanemariti. On može biti saveznik zdravlja, ali samo ako se koristi pametno, umereno i uz prethodni savet stručnjaka.
