Uvek smo se pitali šta je starije, jaje ili kokoška, e pa u današnjem članku ćemo rešiti tu misteriju. U nastavku ovog teksta saznajte napokon odgovor na pitanje koje postavljamo svi već godinama…
Jedno od najpoznatijih pitanja koje je vekovima podsticalo filozofske rasprave i naučne teorije napokon je dobilo svoj odgovor: šta je starije – kokoška ili jaje? Ovo pitanje je izazvalo brojne diskusije kroz istoriju, s obzirom na to da je tema postojanja jajeta i kokoške bila predmet različitih tumačenja i interpretacija.
Većina ljudi se u svom odgovoru oslanja na činjenicu da su jaja postojala mnogo pre nego što su kokoške evoluirale. Jaja su postojala u prirodi još u vreme kada su dinosaurusi bili na vrhuncu svoje dominacije pre više od 65 miliona godina. Ovo je najčešći argument koji se koristi kada se raspravlja o ovom problemu. Ipak, najnovija istraživanja na ovom polju donose drugačiji odgovor, koji se temelji na naučnim saznanjima i rezultatima eksperimenta.
- Kako bi se došlo do odgovora na ovo večito pitanje, prvo je potrebno definisati šta zapravo smatramo kokošjim jajetom. Ako posmatramo jaje kao proizvod koji mora biti položeno od strane kokoške, onda bi odgovor bio jednostavan – prvo je morala postojati kokoška. Međutim, kada se pitanje postavi u širem kontekstu, odnosno kada razmatramo jaje kao biološki fenomen koji se odnosi na sve vrste ptica i životinja koje polažu jaja, onda jaje postaje starije od kokoške, jer su jaja postojala i pre postojanja modernih ptica.
Naučnici sa Univerziteta Šefild i Vorvik doneli su novi zaključak koji se temelji na specifičnim biološkim procesima. Prema njihovim istraživanjima, jaje koje pripada modernoj kokošci ne bi moglo da se formira bez specifičnog proteina koji je prisutan u njenim jajnicima. Taj protein, poznat kao ovokleidin OC-17, deluje kao katalizator koji omogućava da kalcijum karbonat, koji je prisutan u jajnoj tečnosti, formira kristale kalcita. Ovi kristali čine tvrdu ljusku koja je neophodna za zaštitu embriona i njegov razvoj u pile. Dakle, kokoška mora postojati pre nego što može da nastane jaje jer je njen organizam neophodan da proizvede ovaj specifičan protein koji omogućava formiranje ljuske.
- Zaključak ovih naučnika je jasan – kokoška mora biti starija od jajeta. Bez prisustva kokoške, proces formiranja jajeta kakvog poznajemo danas ne bi mogao da se desi. Ipak, ako gledamo širu sliku i posmatramo evolucioni razvoj kroz milione godina, jaje je starije jer je ono postojalo u različitim oblicima još u vreme kada su postojale prethodne vrste ptica i životinja koje su bile predci moderne kokoške. To znači da je evolucija dovela do nastanka vrste koja je omogućila stvaranje modernih kokošjih jaja, ali sama jaja su postojala mnogo pre toga.
Prema izvorima BBC Science Focus, naučnici sugerišu da su prvi organizmi koji su polagali jaja bili mnogo stariji od prvih ptica. Ovo uključuje različite vrste reptila i drugih organizama koji su evoluirali kroz milijarde godina. Sam razvoj jajeta kao takvog je bio ključan za preživljavanje mnogih vrsta tokom evolucije.
Međutim, jedan od naučnika uključenih u ovo istraživanje izneo je zanimljivu teoriju koja bi mogla da dodatno zakomplikuje stvar. On sugeriše da jaja koja su postojala pre kokoški možda nisu imala isti proces formiranja ljuske kao što je to slučaj kod modernih kokošjih jaja.
- To znači da su pre-historijska jaja možda nastajala na potpuno drugačiji način, bez uloge specifičnog proteina koji proizvodi kokoška. Ova teorija daje prostora za različite interpretacije i ukazuje na to da odgovor na pitanje može zavisiti od toga iz koje se perspektive posmatra.
Dakle, dok je iz naučne perspektive jasno da je kokoška starija od modernog kokošjeg jajeta zbog specifičnog proteina koji se proizvodi unutar njenog organizma, šira slika evolucije vodi nas do zaključka da je jaje ipak postojalo pre kokoške. U svakom slučaju, ovo pitanje ostaje intrigantno i često postavljano, te je u naučnim krugovima postalo simbol istraživanja evolucije i bioloških procesa koji su oblikovali svet kakav danas poznajemo.
Za naučne izvore koji su se bavili ovom tematikom, spomenuti istraživači sa Univerziteta Šefild i Vorvik su detaljno razradili svoja saznanja u najnovijim radovima, dok su eksperti sa portala BBC Science Focus objašnjavali sve aspekte ovog fascinantnog pitanja. Ova pitanja i dalje podstiču interesovanje i diskusiju, iako je naučni odgovor na kraju ipak postao jasniji.
