Proljetna kampanja proljetne vakcinacije protiv besnila je u toku.Hrvatska je od jučer počela sa primenoma Vi u nastavku članka saznajte zbog čega se to radi i kada..
- U okviru najnovije kampanje suzbijanja bjesnoće u Hrvatskoj, vakcinacijski mamci će se postepeno bacati iz aviona širom zemlje, počevši od istočnih područja oko Osijeka, pa sve do juga i ostrva Brača. Ovi mamci, koji po izgledu podsećaju na smeđe kolačiće, sadrže vakcinu protiv bjesnoće i imaju izražen miris mesa kako bi privukli divlje životinje, prvenstveno lisice koje su najčešći prenosioci virusa.
Planirani raspored obuhvata istočnu Slavoniju, zatim sever zemlje oko Čakovca, potom Gorski kotar i Istru, s polascima aviona sa aerodroma na Krku. Završnica akcije planirana je za sredinu jula, kada će se vakcine bacati na jugu Hrvatske, uključujući ostrvo Brač. Trajanje kampanje će, međutim, zavisiti i od vremenskih uslova koji mogu usporiti dinamiku rada na terenu.
- Bjesnoća je bolest koja se prenosi najčešće putem ugriza zaražene životinje, a ukoliko se ne tretira na vreme, ima smrtonosan ishod. Iako je kod ljudi izuzetno retka u regionu zahvaljujući modernoj veterinarskoj praksi i sistematskom vakcinisanju, predstavlja veliku opasnost i dalje ostaje prioritet u oblasti javnog zdravlja.
Hrvatska već godinama sprovodi kampanje oralne vakcinacije divljih životinja, koje su pokazale izuzetne rezultate – zahvaljujući njima, u zemlji nije zabeležen nijedan slučaj bjesnoće još od 2014. godine. Ova vrsta prevencije prvi put je sprovedena 2011. i od tada se održava redovno, u saradnji sa nadležnim evropskim institucijama koje prate stanje zoonotskih bolesti.
- Slovenija, kao susedna zemlja, ranije je sprovodila slične kampanje, ali ih je obustavila usled dužeg perioda bez registrovanih slučajeva bjesnoće. Ipak, slovenski veterinarski stručnjaci upozoravaju da bi se takva odluka mogla pokazati preuranjenom. Ukoliko bi se virus ponovo pojavio kod divljih životinja ili se približio granici, ne isključuje se mogućnost da se vakcinacija ponovo aktivira.
Potpredsednik Veterinarske komore Slovenije, Jure Pipp, posebno je naglasio značaj vakcinacije pasa. On je upozorio da je tokom pandemije koronavirusa došlo do zastoja u redovnim veterinarskim praksama, što je dodatno istaklo koliko je važno ne odustajati od prevencije. Pipp ističe da bi ukidanje ovakvih mera moglo dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje ljudi i životinja, pogotovo u kontekstu pojave virusa kod neotkrivenih nosilaca u prirodi.
- Zahvaljujući odgovornom pristupu i kontinuiranom radu veterinarskih službi, Hrvatska uspeva da očuva teritoriju slobodnom od bjesnoće. Ipak, struka upozorava da nijedna pobeda nad zaraznim bolestima nije konačna bez stalne pažnje i preventivnog delovanja. Upravo zato, iako građani možda ne vide direktan rezultat kampanja poput ove, njihov doprinos u suzbijanju smrtonosnih bolesti je nemerljiv.
BONUS TEKST
U životu svake osobe pre ili kasnije dođe trenutak kada se mora suočiti s teškim moralnim pitanjima, a jedno od najosetljivijih svakako je ono koje se odnosi na brigu o teško obolelom partneru ili roditelju. Dilema da li zadržati voljenu osobu u svom domu, preuzeti kompletnu negu i odgovornost, ili se odlučiti za smeštaj u ustanovu gde će imati stalnu medicinsku pomoć, nije nimalo jednostavna.
- Iskustvo jedne žene, ispričano kroz pogled članice njene porodice, osvetljava svu složenost ovakvih situacija. Duška, žena čiji je suprug oboleo i postao potpuno zavistan od tuđe pomoći, odlučila je da brine o njemu kod kuće. Nije želela da ga pošalje u dom, jer joj je sama pomisao na to delovala kao izdaja čoveka s kojim je provela čitav život. Osećala je da bi se time odrekla ljubavi, odanosti i zajedničke prošlosti koju su zajedno gradili decenijama.
Tokom godina bolesti njenog muža, ona je bila stub koji je sve nosio na svojim plećima. Bez obzira na teškoće, nije želela da poklekne. Promene koje su dolazile sa bolešću bile su teške – njen muž više nije bio isti čovek. Zaboravljao je ljude, mesta, pa i nju samu. Iako fizički prisutan, njegovo psihičko odsustvo ostavljalo je duboke tragove. Pored sve pomoći porodice i medicinskog osoblja koje su povremeno angažovali, najveći teret je ostajao na Duški. Njena svakodnevica se svela na menjanje pelena, pripremu specijalne hrane, negu i neprospavane noći.
