Preminuo je poglavar Rimokatoličke crkve,vernici se s tugom opraštaju od poniznog Papa Franje.Čovek koji će svima ostati u sećanju kao dobra osoba koja je uvek stajala i štitila prava nejakih.U toku su pripreme za izbor novog pape a ko je sve u užem izboru saznajte u današnjem članku.
- Nakon smrti pape Franje, Vatikan je započeo jedan od najvažnijih i najsvetijih procesa u Rimokatoličkoj crkvi – papsku konklavu. Ova ceremonija, duboko ukorenjena u tradiciju, predstavlja trenutak velikog značaja ne samo za crkvenu hijerarhiju, već i za milione vernika širom sveta. Izbor novog poglavara Crkve uvek sa sobom nosi i duhovnu i političku težinu, jer novi papa ne oblikuje samo religijsku doktrinu, već i stavove Crkve prema savremenim društvenim pitanjima.
U ovom trenutku, 138 kardinala ima pravo glasa, jer su mlađi od 80 godina, kako nalažu crkvena pravila. Ukupno je u Crkvi 252 kardinala, ali samo oni mlađi aktivno učestvuju u izboru. Glasanje se odvija u čuvenoj Sikstinskoj kapeli, pod strogo kontrolisanim uslovima, u atmosferi apsolutne diskrecije. Svakog dana kardinali glasaju u četiri kruga, sve dok jedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu – što je uslov za izbor novog pape. Ovaj proces može trajati danima, pa čak i sedmicama, u zavisnosti od složenosti odluke i konsenzusa među kardinalima.
- Već sada se među potencijalnim naslednicima pojavljuje nekoliko istaknutih imena, od kojih svako nosi specifičnu viziju budućnosti Crkve. Jedan od najozbiljnijih kandidata jeste Pjetro Parolin, aktuelni državni sekretar Vatikana. Poznat kao umeren, promišljen i diplomatski lider, Parolin je osoba koja ne pripada ni liberalnim ni konzervativnim frakcijama, što ga čini prihvatljivim za većinu. Njegove izjave o međunarodnoj pravdi, miru i važnosti dijaloga ukazuju na papu koji bi fokus stavio na diplomatiju i socijalnu pravdu u globalnim okvirima.
Nasuprot njemu, Peter Erdo iz Mađarske nudi drugačiju viziju. Sa 72 godine, Erdo važi za strogog čuvara crkvene tradicije. Njegov stav o razvedenim katolicima i drugim savremenim temama odražava konzervativni pristup, što bi značilo čvršće držanje doktrine, ali možda i veći otpor promenama koje je započeo papa Franjo.
- Još jedan potencijalni kandidat je Mateo Zupi, predsednik italijanske Biskupske konferencije. Njegova bliskost sa pokojnim papom Franjom i angažman u mirovnim misijama, posebno u ratom pogođenim područjima kao što je Ukrajina, daju mu imidž modernog, miroljubivog i progresivnog lidera. Njegova otvorenost prema LGBTQ osobama i potreba za većom inkluzivnošću unutar Crkve, čine ga idealnim predstavnikom kontinuiteta Franjinog reformskog pravca.
S velikom pažnjom prati se i kardinal Luis Antonio Tagle sa Filipina. Ako bi bio izabran, postao bi prvi papa azijskog porekla, što bi imalo snažnu simboliku u globalnoj slici Katoličke crkve. Tagle je poznat po skromnosti, posvećenosti siromašnima i marginalizovanima, kao i po bliskosti s reformskim idejama prethodnog pape. Njegovo izabrano vođstvo značilo bi dalju internacionalizaciju i otvaranje Crkve ka globalnom jugu.
- Na drugom kraju spektra nalazi se Rejmond Leo Berk, kardinal poznat po svojoj konzervativnoj, čak i rigidnoj poziciji. Otvoreno je kritikovao liberalnije ideje pape Franje, pogotovo kada je reč o kontracepciji, pravima istopolnih parova i razvedenim vernicima. Njegov izbor bi najverovatnije značio povratak strogom tumačenju doktrine, što bi izazvalo oštru polarizaciju unutar Crkve.
Kako dani konklave odmiču, svet sa zanimanjem prati dešavanja iza zatvorenih vrata Sikstinske kapele. Iako sam čin glasanja ostaje nevidljiv, dim iz dimnjaka – crni kada nema rezultata i beli kada papa bude izabran – ostaje simbol nade i očekivanja za milione ljudi.
- Bez obzira na ishod, izbor novog pape neće biti samo duhovna odluka, već i strateška – odgovor na pitanja o tome kako će se Crkva postaviti prema modernim izazovima poput migracija, klimatskih promena, ljudskih prava i rastućeg sekularizma. Bilo da se odluči za kontinuitet sa papom Franjom ili za povratak strožim vrednostima, novi poglavar će imati zadatak da pomiri različite struje unutar Crkve i ponudi stabilnost u svetu koji se brzo menja.
U ovom trenutku, sudbina Rimokatoličke crkve u rukama je 138 kardinala, a njihov izbor ostaće zabeležen kao prekretnica u istoriji jedne od najuticajnijih institucija sveta.
