Uz redovno vežbanje,umerenu fizičku aktivnost,svadodnevno čitanje laganog štiva i pravilmu konzumaciju vitamina i minerala je moguće sprečiti pojavu bolesti koja je jako zastupljena na našim prosotrima naročito u poslednjoj deceniji.U nastavku današnjeg članka saznajte par stvari i saveta te ih primenite..
- Demencija predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova savremene medicine. Iako se najčešće povezuje sa starijom populacijom, sve više slučajeva beleži se i među osobama srednjih godina, pa čak i mlađima. Na pojavu ove bolesti utiču različiti faktori – od genetike, preko životnih navika, do uslova u okruženju. Dobra vest je da možemo preduzeti konkretne korake kako bismo umanjili rizik od razvoja demencije i očuvali zdravlje mozga.
Način ishrane igra ključnu ulogu u prevenciji. Mediteranski režim, koji podrazumeva obilje svežeg povrća i voća, maslinovo ulje, integralne žitarice, orašaste plodove i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, pokazao se kao izuzetno koristan. Ovaj stil ishrane ne samo da povoljno utiče na rad srca, već štiti i nervni sistem, poboljšavajući memoriju i mentalne funkcije.
- Još jedan važan, ali često zanemaren faktor, jeste kvalitet vode koju pijemo. Ako živimo u objektima sa starim vodovodnim instalacijama, moguće je prisustvo povećanog nivoa bakra u vodi. Iako je bakar neophodan mineral, njegovo prekomerno unošenje povezano je sa stvaranjem toksičnih naslaga u mozgu, koje su karakteristične za Alchajmerovu bolest. Zbog toga se savetuje ugradnja filtera za vodu ili obnova vodovodnog sistema.
Takođe je važno obratiti pažnju na lekove koje koristimo, naročito one koji sadrže antiholinergičke sastojke. Takvi lekovi, koji se često uzimaju za alergije, nesanicu ili stomačne tegobe, mogu negativno uticati na neurotransmitere koji su ključni za pamćenje. Dugoročno korišćenje može ubrzati opadanje kognitivnih sposobnosti, pa je savet da se uvek konsultujemo sa lekarom pre uzimanja ovih preparata.
- San je još jedan stub zdravlja mozga. Tokom spavanja, naš organizam sprovodi proces detoksikacije u mozgu, eliminišući štetne materije koje se nakupljaju tokom dana. Naučna istraživanja pokazuju da spavanje na boku, posebno na desnoj strani, dodatno pospešuje ovaj proces. Zato je od velike važnosti osigurati kvalitetan san, u trajanju od sedam do devet sati dnevno.
Ekološki faktori, poput izloženosti pesticidima i hemikalijama, takođe mogu povećati rizik od neuroloških oboljenja. Iako su mnoge od ovih supstanci zabranjene, ostaci se i dalje mogu naći u hrani, naročito u masnim tkivima životinja i mlečnim proizvodima. Biranje organske hrane i temeljno pranje voća i povrća može smanjiti ovu izloženost.
- Pored fizičkih faktora, važan je i emocionalni i mentalni balans. Ljudi koji imaju jasno definisanu životnu svrhu, održavaju prijateljstva i bave se hobijima, znatno ređe obolevaju od demencije. Pozitivni međuljudski odnosi i psihološka ispunjenost igraju snažnu zaštitnu ulogu, dok stres i emotivna praznina mogu ubrzati mentalno propadanje.
Sunčeva svetlost i izlaganje prirodnim izvorima vitamina D takođe imaju značaj. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa slabljenjem pamćenja i većom podložnošću degenerativnim bolestima mozga. Zato se savetuje redovno boravljenje napolju, kao i unos hrane bogate vitaminom D, poput ribe, jaja i pečuraka.
- Na kraju, ne treba zaboraviti ni na higijenu usne duplje. Parodontalne bolesti mogu izazvati hronične upale koje se preko krvotoka mogu proširiti i do mozga. Redovno pranje zuba, korišćenje zubnog konca i odlazak kod stomatologa nije samo pitanje estetike, već i ozbiljne zdravstvene prevencije.
Sve ove preporuke ukazuju na to da demencija nije neminovnost. Naše svakodnevne navike imaju ogroman uticaj na zdravlje mozga. Pravilna ishrana, fizička i mentalna aktivnost, briga o emocijama i opšta higijena životnog stila mogu značajno doprineti očuvanju mentalnih funkcija. Briga o mozgu počinje danas – jer ono što činimo sada ima moć da oblikuje našu budućnost.
