Mnogo puta smo mogli čuti kako ljudi kažu da je doručak najvažniji obrok dana, ali zašto je to tako i koje je najbolje vreme za doručak, su neka od pitanja koja će pokriti ovaj današnji članak…
Vreme obroka igra ključnu ulogu u zdravlju, a posebno u načinu na koji naš metabolizam funkcioniše. Iako mnogi ne obraćaju previše pažnje na ovo, istraživanja su pokazala da kasnije jedenje tokom dana može imati negativan uticaj na naše zdravlje, povezujući ga sa višim indeksom telesne mase (BMI) i povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Takođe, vreme obroka može imati značajan uticaj na naš biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam, koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Usklađivanje vremena obroka sa ovim ritmom može doprineti zdravijem starenju i boljoj kvaliteti života, piše portal Real Simple.
Iako mnogi ljudi smatraju da je vreme obroka prvenstveno povezano sa njihovim dnevnim rutinama, nova istraživanja sugerišu da početak doručka može biti ključan za našu dugovečnost. Naime, studija objavljena u časopisu Nature otkriva da kasniji početak doručka može biti povezan sa većom smrtnošću. U okviru istraživanja, praćena je grupa od skoro 3.000 starijih osoba u Velikoj Britaniji tokom desetogodišnjeg perioda, a rezultati su pokazali da je stopa preživljavanja bila 86,7% za one koji su doručkovali kasnije, u poređenju sa 89,5% za one koji su doručkovali ranije. Ovi podaci ukazuju na to da raniji doručak može doprineti dužem životu, dok kasniji obroci mogu povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.
- Povezanost između vremena doručka i dugovečnosti postala je jasna kroz analizu podataka iz longitudinalne studije koja je pratila starije osobe od 1983. do 2017. godine. Istraživači su otkrili da ljudi, kako stare, imaju tendenciju da doručkuju kasnije, što je povezano sa lošijim metaboličkim zdravljem. Ovo kasnije vreme obroka povezano je sa smanjenjem učinkovitosti metabolizma i povećanjem rizika od hroničnih bolesti, uključujući dijabetes i srčane bolesti. Iako je prosečno vreme za doručak bilo 31 minut nakon buđenja, istraživanja su pokazala da se sa starošću ovo vreme pomera prema kasnijim satima.
Hrana kao signal za cirkadijalni ritam igra veoma važnu ulogu u održavanju optimalnog zdravlja. Naš cirkadijalni ritam, ili unutrašnji biološki sat, usklađen je sa svetlom i mrakom, ali i sa vremenom kada unosimo hranu. Unos hrane, dakle, signalizuje našem telu kada je vreme da se aktivira određeni metabolički proces. U tom smislu, kasni obroci mogu pomeriti naš cirkadijalni ritam i negativno uticati na metabolizam. S obzirom na to da se sa starenjem često javljaju dodatne promene u životnom stilu, kao što su smanjena pokretljivost i smanjenje društvenih veza, nepravilno usklađivanje obroka sa cirkadijalnim ritmom može dodatno pogoršati ove promene.
- Iako su potrebna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumelo kako vreme obroka utiče na zdravlje tokom starenja, jasno je da raniji doručak može pomoći u obnavljanju cirkadijalnog ritma, a samim tim i u održavanju boljeg zdravlja u starijim godinama. Stoga, usklađivanje vremena doručka i drugih obroka sa prirodnim biološkim ritmom može imati mnoge prednosti. Zdraviji cirkadijalni ritam može doprineti boljim mentalnim funkcijama, smanjenju stresa, pa čak i boljoj dugovječnosti. Zato je važno ne samo šta jedemo, već i kada jedemo, kako bismo očuvali svoje zdravlje tokom života.
Za one koji žele da postignu bolji metabolizam i zdraviji način života, najnovija istraživanja sugerišu da je idealno vreme za doručak između 7:00 i 8:00 ujutro, čim se probudite, kako bi se maksimalno iskoristile prednosti cirkadijalnog ritma. Takođe, usklađivanje večere sa ranijim vremenom, kako bi se izbeglo kasno jedenje, takođe ima ključnu ulogu u smanjenju rizika od gojenja i hroničnih bolesti.
Ove preporuke nisu samo korisne za starije osobe, već i za mlade koji žele da očuvaju zdravlje tokom života. Vreme obroka, kao i kvalitet hrane koju unosimo, imaju ključnu ulogu u našem opštem zdravlju. Prilagodite svoje obroke cirkadijalnom ritmu, i možda ćete primetiti poboljšanja u zdravlju i kvalitetu života.
