U današnjem članku podsjećamo da je noćas i zvanično počelo zimsko računanje vremena. Kazaljke na satu pomjerene su jedan čas unazad, ali šta to znači po naše zdravlje…
Svake godine, krajem oktobra, ljudi se suočavaju sa starom navikom koja je mnogima postala izvor zbunjenosti i umora – prelazak na zimsko računanje vremena. Kao i prethodnih decenija, kazaljke na satovima pomeriće se unazad u noći između subote i nedelje, i tako će dani odjednom postati “duži” jer jutra stižu sa više svetlosti, dok večeri brže tonu u mrak. Ova praksa, iako zamišljena kao način štednje energije, odavno se dovodi u pitanje, a mnogi se pitaju da li je došlo vreme da bude zauvek ukinuta. Prema saznanjima Blica, o ovom pitanju u Evropskoj uniji raspravlja se još od 2018. godine, ali konačna odluka i dalje izostaje, pa građani svake jeseni i proleća prolaze kroz isti ritual.
Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena prvobitno je imalo sasvim praktičnu svrhu. Ideja je bila da se što bolje iskoristi prirodna dnevna svetlost i tako smanji potrošnja električne energije. Međutim, kako su se tehnologija i navike ljudi menjali, a ušteda energije postajala sve manje vidljiva, postavilo se pitanje da li ovaj sistem ima smisla u savremenom društvu. Stručnjaci upozoravaju da efekti na zdravlje nadmašuju moguće koristi – čak i mala promena u ritmu spavanja može izazvati nelagodnosti koje traju nedeljama. Neki ljudi osećaju tek blagu iscrpljenost, dok drugi prolaze kroz ozbiljnije posledice poput nesanice, pada koncentracije i nervoze. Posebno osetljivi su hronični pacijenti, kojima poremećaj biološkog ritma dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje.
- Uprkos sve glasnijim kritikama, pravilo ostaje isto: poslednji vikend u oktobru rezervisan je za prelazak na zimsko vreme, a ono traje sve do poslednjeg vikenda u martu naredne godine. To znači da će naredni prelazak uslediti tek u martu 2026. godine, kada će satovi ponovo biti vraćeni unapred. Dok jedni s nestrpljenjem očekuju duže dane i više sunca u proleće, drugi se pribojavaju istih problema sa kojima se suočavaju svake godine – poremećen san, nedostatak energije i produženi period prilagođavanja.
Posebno zanimljiva vest dolazi iz Španije, gde je premijer Pedro Sančez odlučio da pokrene novu inicijativu za ukidanje ovog, kako ga je nazvao, „zastarelog sistema“. On je naglasio da se današnjim životnim stilovima i potrebama ljudi ne uklapa praksa pomeranja satova, jer ona ne donosi značajnu uštedu energije, a istovremeno donosi niz negativnih posledica. Španska vlada smatra da je došlo vreme da se u Evropskoj uniji povede ozbiljna rasprava i da se donese odluka koja bi oslobodila građane od nepotrebnog „stres testa“ dva puta godišnje. Kako piše Politika, mnoge članice EU saglasne su da promena zaista ne donosi praktične koristi, ali do jedinstvenog stava i dalje se nije došlo.
- Pitanje ukidanja pomeranja kazaljki nije samo tehničko, već i političko. Evropski parlament je još 2019. godine podržao predlog da svaka zemlja članica odluči da li želi da ostane trajno u letnjem ili u zimskom vremenu, ali ta odluka nikada nije sprovedena u delo. Razlog je neslaganje među državama – dok jedne smatraju da bi stalno letnje vreme donelo više koristi, druge se plaše posledica na ekonomiju i ritam života. Tako su građani ostali taoci neodlučnosti i različitih interesa, pa i dalje dva puta godišnje nameštaju satove.
Na psihološkom planu, prelazak na zimsko računanje vremena može delovati varljivo. Mnogi na početku pozdravljaju „dodatni sat sna“, ali nakon nekoliko dana shvate da se organizam ne prilagođava tako lako. Deca se bude ranije, odrasli se osećaju pospano, a produktivnost na poslu i u školi može da opadne. Osećaj kratkih dana i dugih noći dodatno podstiče pojavu sezonskih depresija, koje pogađaju značajan broj ljudi u hladnijim mesecima. Lekari savetuju da je najvažnije održati stabilne navike – ići na spavanje u isto vreme, provoditi više vremena napolju tokom dana i izbegavati korišćenje telefona ili računara neposredno pred spavanje.
Zagovornici ukidanja ovog sistema podsećaju da je savremeno društvo već dovoljno fleksibilno da se prilagodi sezonskim promenama svetlosti, bez potrebe za administrativnim pomeranjem kazaljki. Industrije, radno vreme i način života odavno su izgubili vezu sa originalnim razlozima zbog kojih je letnje računanje vremena uvedeno. Prema pisanju N1, brojni eksperti tvrde da bi ukidanje ove prakse donelo stabilnost, a da bi savremene tehnologije i moderni sistemi osvetljenja lako nadomestili sve što se nekada smatralo energetskom prednošću.
- Ipak, ostaje činjenica da će se i ove jeseni satovi pomeriti unazad, a građani će se suočiti sa poznatim osećajem pomalo izmenjene svakodnevice. Ulice će ranije tonuti u mrak, ljudi će ranije posezati za toplom odećom i šoljom čaja, a osećaj kraćih dana postaće sastavni deo života sve do proleća. Za mnoge, to znači i svojevrsni izazov da održe motivaciju i vedar duh tokom hladnih meseci. Psiholozi ističu da prelazak na zimsko vreme može biti prilika da se ljudi više posvete sebi, porodici i aktivnostima u zatvorenom prostoru, što može ublažiti negativne efekte koje donosi manjak dnevnog svetla.
Na kraju, iako je jasno da je vreme za preispitivanje ovog sistema odavno došlo, dok Evropska unija ne postigne dogovor, građani će nastaviti da žive u ritmu pomeranih kazaljki. Diskusija se, međutim, intenzivira, i mnogi veruju da bi naredne godine mogle doneti konačno rešenje. Kako prenosi RTS, u javnosti raste podrška ideji da se sezonske promene ukinu, a sve veći broj država izražava spremnost da zauvek napusti ovaj zastareli običaj. Do tada, svakodnevni život će i dalje pratiti osećaj da nas kazaljke vode kroz beskrajni ciklus pomeranja napred i nazad, podsećajući da je vreme, i pored svih pokušaja da ga ukrotimo, i dalje gospodar naših dana i noći.
