Visok ili nizak krvni pritisak ume da stvara velike probleme osobi koja se bori sa istim.U današnjem članku Vam donosimo savete kardiologa koje bi trebalo primeniti tokom merenja pritiska.
- U savremenom svetu, zdravlje i blagovremena briga o sopstvenom telu sve više dolaze u fokus, naročito kada je reč o stanju koje ne daje jasne simptome, a može imati ozbiljne posledice – poput visokog krvnog pritiska. Tema krvnog pritiska ponovo je postala aktuelna nakon što je Evropsko kardiološko udruženje objavilo nove smernice koje redefinišu pojam „normalnog“ krvnog pritiska.
Ranije se smatralo da je idealno očitanje krvnog pritiska 120/80 mmHg, a sve iznad toga se tumačilo kao znak za uzbunu. Međutim, nova saznanja pokazuju da su vrednosti do 140/90 mmHg i dalje u granicama normale – bar za većinu odraslih osoba. Važno je napomenuti da se ova nova definicija ne odnosi na sve podjednako. Na primer, osobe sa dijabetesom i starija populacija i dalje treba da se drže nižih vrednosti – do 130/80 mmHg. Dakle, interpretacija rezultata zavisi od individualnih okolnosti.
- Ono što dodatno zabrinjava jeste sve češća pojava hipertenzije među mladima – osobama u 20-im i 30-im godinama. Nekada se visoki krvni pritisak smatrao bolešću starije populacije, ali ubrzani tempo života, stres, nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost učinili su da ova dijagnoza postane sve prisutnija i među mlađima.
Jedan od ključnih problema u vezi sa visokim pritiskom je njegova podmuklost. Hipertenzija je dobila nadimak „tihi ubica“ jer se kod mnogih osoba razvija bez ikakvih izraženih simptoma. Ljudi često ni ne znaju da imaju povišen pritisak sve dok se ne pojave komplikacije poput srčanog ili moždanog udara, ili dok se slučajno ne otkrije na redovnim sistematskim pregledima.
- Kod nekih osoba ipak postoje znaci upozorenja, iako su nespecifični. To su: učestale glavobolje, vrtoglavice, zamagljen vid, šum u ušima, osećaj pritiska u grudima i nesigurnost pri hodanju. Ove tegobe mnogi ne povezuju sa pritiskom, već ih pripisuju umoru, nedostatku sna ili napetosti. Upravo ta dvosmislenost simptoma omogućava bolesti da dugo ostane neprimećena.
Srce je organ koji prvi trpi posledice visokog krvnog pritiska. Kada su krvni sudovi stalno izloženi povišenom pritisku, srčani mišić mora da radi jače kako bi održao cirkulaciju. To dodatno opterećenje može dovesti do oštećenja srca, proširenja srčanih komora, pa i do razvoja srčane insuficijencije.
- Stres se u savremenim istraživanjima ističe kao jedan od glavnih uzročnika hipertenzije. Emocionalni pritisak, stalna zabrinutost, brz način života i preopterećenje obavezama često dovode do hroničnog povišenja pritiska. Međutim, problem dodatno komplikuje činjenica da veliki broj pacijenata ne zna kako da pravilno koristi terapiju koja im je propisana. Istraživanja pokazuju da između 30 i 40 procenata pacijenata ne zna tačno koju dozu leka treba da uzima, ni u koje vreme.
To ukazuje na ozbiljan nedostatak edukacije i komunikacije između lekara i pacijenata. Briga o zdravlju ne završava se izdavanjem recepta – neophodno je da pacijent razume svoj problem, zna kako terapija deluje i prepozna znake pogoršanja.
- Uzimajući sve navedeno u obzir, ključna poruka je da krvni pritisak mora redovno da se meri, čak i kada nema simptoma. Takođe, važno je ne ignorisati ni najmanje signale koje nam telo šalje, jer blagovremena reakcija može sprečiti ozbiljne komplikacije. Nije dovoljno samo uzimati lekove – potrebno je razumeti njihovu svrhu, prilagoditi način života i, što je najvažnije, biti dosledan u kontroli sopstvenog zdravlja.
