Svaka neuogodna situacija koju doživimo,svaka bol i stres ostavljaju ožiljke na našem telu.U nastavku današnjeg članka vam donosimo par saveta poznatog kardiologa koje biste trebali primeniti..
- Srce je mnogo više od običnog mišića koji pumpa krv kroz naše telo. Iako je njegova fiziološka funkcija neupitna, ono ima i dublje značenje – emocionalno, simbolično i energetsko. Smatra se da srce povezuje um i telo, da odražava našu svakodnevicu, način života, emotivne reakcije i sve male, često nesvesne, izbore koje činimo iz dana u dan.
Upravo zato, briga o srcu ne treba da počinje tek kada se pojave simptomi. Prevencija i svakodnevna pažnja ka zdravlju ovog organa trebalo bi da budu naš prioritet. Međutim, dok se uglavnom govori o ishrani i fizičkoj aktivnosti, san – kao stub zdravog života – često ostaje zanemaren. Ipak, upravo kvalitetan i dovoljan noćni odmor ima ogroman uticaj na stanje našeg srca.
- Tokom spavanja, organizam ulazi u fazu obnavljanja. Srčani ritam se usporava, krvni pritisak prirodno pada, a krvni sudovi se opuštaju. To je vreme kada srce dobija priliku da „predahne“, da se regeneriše i pripremi za naredni dan. Ukoliko je san nekvalitetan, prekratak ili isprekidan, taj prirodni proces oporavka se remeti, ostavljajući dugoročne posledice.
Hronični nedostatak sna postao je realnost mnogih ljudi u modernom društvu. Oni koji redovno spavaju manje od preporučenih sedam do devet sati, izlažu se povećanom riziku od visokog pritiska, poremećaja srčanog ritma i zastoja u radu srca. Neprestano budno telo, bez pravog odmora, postaje podložnije različitim oštećenjima i oboljenjima.
- U korenu problema nedostatka sna često se nalazi i povećan nivo hormona stresa – kortizola. Ovaj hormon u normalnim okolnostima pomaže organizmu da odgovori na opasnosti. Međutim, kada je konstantno povišen, što se dešava kod ljudi koji pate od nesanice, dolazi do zadržavanja tečnosti i soli u organizmu, porasta pritiska, narušavanja metabolizma šećera i opadanja otpornosti imunog sistema. Sve ovo zajedno čini plodno tlo za razvoj bolesti srca.
Važno je znati da je san biološka nužnost, a ne luksuz. Noću se telo obnavlja, neutrališu se negativni efekti stresa, čiste se ćelije i balansira cirkulacija. Ako taj proces izostane, srce trpi, a s njim i ceo organizam. Kod ljudi koji spavaju premalo ili loše, češće se javljaju aritmije, osećaj slabosti i zamor miokarda.
- U isto vreme, i način ishrane direktno utiče na zdravlje srca. Preporučuje se konzumiranje raznovrsnog voća i povrća, celovitih žitarica, zdravih masti kao što su omega-3 masne kiseline, i kvalitetnih proteina. Ovakav režim pomaže u kontroli šećera i pritiska, jača krvne sudove i održava srčani mišić vitalnim. Suprotno tome, preterani unos soli, loših masti i industrijskih šećera vodi ka gojaznosti, povišenim lipidima u krvi i riziku od srčanih udara.
Sve češće se govori o takozvanom metaboličkom sindromu – kombinaciji faktora kao što su visok pritisak, gojaznost, povišeni šećer i loši masnoće u krvi. Ovaj sindrom predstavlja veliku opasnost za srce, a neretko nastaje upravo iz loših životnih navika.
- Fizička aktivnost takođe igra ključnu ulogu. Umereno vežbanje poboljšava cirkulaciju, jača srce, smanjuje stres i pomaže održavanju zdrave telesne mase. Bilo da se radi o brzom hodanju, plivanju, vožnji bicikla ili laganim vežbama snage, pokret je saveznik zdravlja. Ipak, preterivanje, bez dovoljnog odmora, može imati suprotan efekat – dodatno iscrpljuje srce i organizam.
Zato je ključno uspostaviti ravnotežu. San treba da bude redovan i dovoljno dug. Ishrana uravnotežena i nutritivno bogata. Kretanje svakodnevno, ali prilagođeno mogućnostima tela. I naravno, važno je naučiti kako se nositi sa stresom – kroz tehniku disanja, relaksaciju, hobije i kvalitetne međuljudske odnose.
- Srce nas bez prestanka održava u životu. Vreme je da mu uzvratimo pažnjom i posvećenošću. Kroz svakodnevne navike, ne samo da možemo očuvati njegovo zdravlje, već i poboljšati kvalitet sopstvenog života. Jer zdravo srce je temelj vitalnosti, a dobar san – njegov najbolji saveznik.
