Problem nepravilnog merenja krvnog pritiska i važnost pravilne metode prema istraživanjima klinike Mayo
Mnogi ljudi nisu svesni koliko je nepravilno merenje krvnog pritiska rasprostranjeno, a upravo to može dovesti do pogrešnih interpretacija zdravstvenog stanja. Stručnjaci sa renomirane Klinike Mayo u Americi otkrili su precizan način na koji bi trebalo meriti krvni pritisak kako bi rezultati bili što tačniji. Posebno je važno razumeti šta učiniti kada merenja na desnoj i levoj ruci daju značajno različite rezultate.
Šta ako aparat pokazuje velike razlike između desne i leve ruke?
Ponekad se dešava da pri merenju krvnog pritiska desna ruka pokazuje vrednost od, recimo, 200 mmHg, dok leva beleži samo 130 mmHg. Razlika od čak 70 mmHg nije zanemarljiva i može biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema. Ali kako odrediti koja vrednost je tačna?
Razlike u pritisku između desne i leve ruke – uzroci
Kod većine ljudi, razlike između desne i leve ruke su minimalne, obično u rasponu od 5 do 10 mmHg za donji (dijastolni) pritisak. Ova razlika je posledica anatomskih faktora. Na desnoj ruci, krv dolazi direktno iz srca kroz aortu, najveću arteriju u telu koja prenosi krv iz srca ka svim organima.
S druge strane, krv koja dolazi do leve ruke prvo prolazi kroz dve glavne arterije koje snabdevaju glavu, a tek zatim prelazi u arterije koje vode ka levoj ruci. Ovaj dodatni “put” može uzrokovati manje razlike u pritisku između ruku.
Međutim, kada su razlike u pritisku između desne i leve ruke veće od desetina mmHg, to može biti alarmantan znak ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući:
Probleme sa srcem: Razlika u pritisku može ukazivati na postojanje srčanih oboljenja, uključujući probleme sa protokom krvi kroz srčane arterije.
Oboljenja bubrega: Bubrezi igraju ključnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, pa njihov disbalans može izazvati velike razlike u rezultatima.
Povišen holesterol i začepljenje krvnih sudova: Kada su krvni sudovi suženi ili začepljeni, protok krvi prema levoj ruci može biti značajno smanjen, što uzrokuje niže vrednosti pritiska na toj strani.
Važnost redovne provere i praćenja krvnog pritiska
Prema preporukama stručnjaka, posebno za osobe starije od 50 godina, idealan gornji (sistolni) pritisak ne bi trebalo da prelazi 140 mmHg. Kod mlađih osoba, vrednosti se smatraju optimalnim kada su ispod 120 mmHg. Ukoliko su razlike između merenja na desnoj i levoj ruci značajne, važno je hitno konsultovati lekara radi daljih pregleda i dijagnostike.
Kako pravilno meriti krvni pritisak?
Kardiolozi savetuju sledeće korake za tačno merenje:
Sedite u udoban položaj, sa stopalima ravno na podu. Ruka na kojoj merite pritisak treba da bude opuštena i oslonjena na čvrstu površinu u nivou srca.
Nemojte pričati, jesti ili piti napitke sa kofeinom neposredno pre merenja.
Poželjno je meriti pritisak na obe ruke pri prvom merenju kako biste utvrdili postoje li razlike. Za buduća merenja koristite ruku sa višim vrednostima.
Pritisak merite više puta zaredom sa pauzom od nekoliko minuta između merenja, pa izračunajte prosečnu vrednost.
Domaći lek za hitno snižavanje krvnog pritiska
Ukoliko se suočite sa visokim vrednostima pritiska, možete isprobati jednostavan prirodni metod za njegovo snižavanje:
Skuvajte šoljicu čaja od hibiskusa ili uzmite čen belog luka – oba imaju efekat snižavanja pritiska.
Takođe, duboko disanje (pet minuta dubokih udaha i izdisaja) može značajno smiriti telo i dovesti do blagog sniženja pritiska.
Razlike u pritisku između ruku mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme, stoga je važno da ih ne ignorišete. Pravilno merenje, redovne provere i konsultacije sa lekarom ključni su za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Ovako proširen tekst objašnjava temu detaljnije, pruža dodatne informacije i savete za praktičnu primenu.
