Sezona grejanja uvek donosi pitanje kako izabrati pelet koji će pružiti najviše toplote uz najmanju potrošnju. Na tržištu se nudi veliki izbor, ali stručnjaci upozoravaju da niska cena ne znači uvek i dobru kupovinu. Postoji jedna vrsta peleta koju nikako ne bi trebalo da uzimate, jer iako deluje povoljno, u stvarnosti troškovi mogu biti znatno veći…
Kako zima odmiče, pitanje grejanja postaje sve aktuelnije, a oni koji koriste pelet kao primarni energent često se suočavaju s dilemom – kako da znaju da li kupuju kvalitetan proizvod. Cene peleta u jeku grejne sezone mogu da porastu, pa mnogi nastoje da se snabdeju ranije u toku godine. Međutim, osim cene, ključna stavka je kvalitet, jer loš pelet može doneti više štete nego koristi.
Pelet slabijeg kvaliteta obično sadrži različite primese i nečistoće. Kada takav ogrev sagoreva, u gorioniku se taloži garež, a kotao ili peć zahtevaju češće čišćenje i servisiranje. Ono što je u prvi mah delovalo kao ušteda – kupovina jeftinijeg peleta – dugoročno se može pretvoriti u trošak, jer popravke i dodatna potrošnja nadmašuju razliku u ceni. Dakle, pravi izbor peleta može značiti i sigurniju i jeftiniju sezonu grejanja.
- Jedan od najvažnijih pokazatelja kvaliteta jeste nivo vlage. Idealna vlažnost peleta iznosi manje od 10 odsto. Što je procenat vlage niži, to je sagorevanje efikasnije, a energetska vrednost viša. Suprotno tome, pelet sa većim procentom vlage oslobađa manje toplote jer deo energije odlazi na isparavanje vode koju sadrži. Kada se uporedi pelet lošijeg i boljeg kvaliteta, razlika je očigledna – za istu količinu toplote potrošićete manju količinu kvalitetnog peleta. To znači da kupovina jeftinijeg, vlažnijeg peleta uopšte ne donosi stvarnu uštedu.
Kupovina neobeleženog peleta takođe nosi rizike. Vreće bez deklaracije i sertifikata gotovo sigurno kriju proizvod nepoznatog porekla. Deklaracija garantuje da je pelet proizveden u skladu sa standardima, dok kod „anonimnih“ vreća nema garancije šta se zapravo nalazi unutra. Pored pakovanja, važan je i sam izgled. Kvalitetan pelet mora da bude ujednačene boje i strukture, bez tragova kore, peska, zemlje ili drugih primesa. Ako na dnu vreće ima previše prašine, to je signal da pelet nije pravilno obrađen ili da dugo stoji.
- Prema pisanju N1, kupci sve više obraćaju pažnju na ovakve detalje. Oni koji jednom isprobaju kvalitetniji pelet uočavaju razliku u čistoći i efikasnosti, pa se prodaja standardizovanih proizvoda ubrzano povećava. Upravo zbog toga raste i svest da kupovina „na crno“ donosi mnogo više problema nego koristi.
Pored boje i homogenosti, važna je i čvrstina. Kada se kvalitetan pelet pritisne, on se lomi, a ne raspada u prah. Površina mu je glatka, bez pukotina i hrapavosti. Još jedan indikator je miris – dobar pelet miriše na drvo, jer je i napravljen od drvnih ostataka. Ako miris podseća na hemikalije, to je jasan znak da sadrži razne primese i da nije čist. Ovi mali testovi kod kuće mogu pomoći da se prepozna šta je zaista vredno kupovine.
Još jedan zanimljiv način da se proveri kvalitet peleta jeste tzv. test vode. Ako komad peleta ubacite u posudu sa čistom vodom, on bi trebalo da potone bez zamućivanja. Ukoliko plutaju ili zaprljaju vodu, to ukazuje na slab kvalitet. Iako se ovaj test možda čini jednostavnim, pokazuje mnogo – dobar pelet je dovoljno kompaktan i gust da potone, dok loš sadrži više vazduha i primesa, zbog čega se ponaša drugačije.
- Prema pisanju „Blica“, korisnici peleta u Srbiji sve više koriste ovakve metode pre nego što odluče da kupe veću količinu ogreva. Tržište je preplavljeno različitim proizvodima, pa je jedini način da se izbegnu loša iskustva pažljiv odabir i provera pre same kupovine. Kako naglašavaju stručnjaci, ušteda na kvalitetu gotovo uvek vodi ka većoj potrošnji, što u konačnici znači i veći trošak.
Važno je napomenuti da kvalitetan pelet ne znači nužno i najskuplji na tržištu. Često se može naći pelet koji zadovoljava sve standarde, a da cena ostane u razumnim okvirima. Najvažnije je obratiti pažnju na deklaraciju, izgled, miris i čvrstinu. Na taj način kupac ne samo da štiti svoj kotao ili peć, već i obezbeđuje optimalnu potrošnju tokom sezone. Kako navodi „Telegraf“, sve je više domaćinstava u Srbiji koja prelaze na pelet zbog ekoloških prednosti i jednostavnog rukovanja. Međutim, upravo sa porastom potražnje raste i broj proizvođača, pa je tržište preplavljeno različitim proizvodima, od kojih nisu svi iste vrednosti. Zato je od presudnog značaja da kupci budu edukovani i da znaju šta da traže.
Zaključak je jasan – izbor peleta nikako ne treba da se zasniva samo na ceni. Kvalitet mora biti na prvom mestu, jer od njega zavisi i sigurnost sistema grejanja, ali i ukupan trošak tokom zime. Kupovina sertifikovanog, homogenog i suvog peleta znači mirniju sezonu i manju potrošnju, dok kompromisi često vode ka dodatnim problemima.
