Imate problema sa regulisanjem šećera u krvi? Ukoliko je odgovor na pitanje DA, članak koji donosimo u nastavku je upravo za Vas..
Jedan dan loših navika u ishrani može imati značajan uticaj na naše zdravlje, posebno kada je reč o nivou šećera u krvi i osetljivosti na insulin. Naučnici su otkrili da čak i samo jedan obrok bogat mastima može da smanji osetljivost na insulin za gotovo trećinu – tačnije, za 28 odsto. Ova informacija može delovati zabrinjavajuće, ali takođe pruža važan uvid u to koliko su naše svakodnevne odluke važne za očuvanje zdravlja.
- Visok nivo glukoze u krvi nije nešto što se razvija preko noći, ali i kratkoročno povišenje šećera može izazvati brojne neprijatne simptome. Umor bez jasnog razloga, osećaj žeđi koji ne prestaje, razdražljivost i pad energije mogu ukazivati na to da organizam ne obrađuje šećer kako bi trebalo. Glukoza jeste ključni izvor energije za telo, ali kada je njena koncentracija u krvi visoka tokom dužeg perioda, dolazi do oštećenja krvnih sudova i nerava. Takvo stanje povećava rizik od komplikacija sa očima, bubrezima, srcem i može dovesti i do moždanog udara.
Jedan od glavnih razloga za ove komplikacije jeste insulinska rezistencija. To je stanje kada ćelije u telu prestaju da odgovaraju na insulin, hormon koji pomaže u apsorpciji glukoze iz krvi. Insulinska rezistencija se ne dešava iznenada – ona se razvija postepeno, a ključni faktori koji doprinose njenom nastanku su:
-
Nepravilna ishrana bogata mastima i šećerom
-
Nedostatak fizičke aktivnosti
-
Prekomerna telesna težina
-
Genetska predispozicija
- Šta znači da je šećer u krvi povišen? Normalna vrednost glukoze u krvi (natašte) kreće se ispod 100 mg/dL. Vrednosti između 101 i 125 mg/dL smatraju se povišenim, dok sve iznad 126 mg/dL ukazuje na ozbiljno stanje koje zahteva medicinsku pažnju.
Iako nijedna promena ne može trenutno izlečiti visok šećer, postoje praktični i brzi načini da se nivo glukoze stabilizuje i pokrene proces poboljšanja:
-
Kretanje nakon obroka – Vežbanje, čak i u obliku lagane šetnje od 2 do 5 minuta u roku od pola sata nakon jela, pomaže mišićima da iskoriste glukozu iz krvi. Ova navika može znatno ublažiti postprandijalne (posle obroka) skokove šećera.
-
Smanjen unos masti – Masnoće otežavaju delovanje insulina, pa se preporučuje izbegavanje pržene hrane, životinjskih masti, rafinisanih ulja i prekomernog unosa orašastih plodova. Istraživanja pokazuju da čak i samo jedan dan ishrane bogate mastima može znatno pogoršati osetljivost na insulin.
3. Pametan redosled unošenja hrane – Ako tokom obroka najpre pojedete povrće i proteine, a ugljene hidrate ostavite za kraj, nivo šećera u krvi će biti znatno niži. Studije pokazuju i do 40 odsto manji skok glukoze u prvim satima nakon takvog obroka.
4. Svesno jedenje – Način na koji jedemo takođe igra veliku ulogu. Jedenje u miru, bez ometanja i uz obraćanje pažnje na signale sitosti, doprinosi boljoj regulaciji šećera.
- Za dugoročne rezultate ključno je uvođenje doslednih, zdravih navika. Prelazak na biljni način ishrane sa niskim udelom masti – koji uključuje voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke – daje odlične rezultate. U praksi je dokazano da ljudi koji ovako jedu tokom tri meseca ne samo da snižavaju nivo šećera u krvi, već i gube na težini i često mogu da smanje potrebu za lekovima.
Promene nisu uvek lake, ali već posle nekoliko dana moguće je osetiti poboljšanje. Kada se telo navikne na zdraviji režim, mnogi više ne žele da se vrate na prethodne navike. Ako uložite trud u narednih 12 nedelja, vaše telo će vam uzvratiti boljim zdravljem, većom energijom i stabilnijim raspoloženjem.
