- Jedna žena, ispunjena radošću zbog dugo očekivane trudnoće, vratila se kući iz bolnice s najlepšom mogućom vešću – za nešto više od sedam meseci postać će majka. Srećna, ponosna i uzbuđena zbog novog poglavlja koje je počinjalo u njenom životu, nije ni slutila da će euforiju brzo zameniti razočaranje i tuga.
Kada je zakoračila u kuću, očekivala je da će je suprug dočekati s osmehom, možda i zagrljajem, ili makar rečima podrške. Umesto toga, zatekla je muža kako sedi za kuhinjskim stolom sa svojim roditeljima. Atmosfera je bila napeta, a izrazi lica ozbiljni. Nisu ni primetili njen ulazak. Njihov razgovor, koji je slučajno načula, ostavio ju je bez daha. Svekar je, bez ikakvog stida, direktno pitao njenog supruga kada će konačno raskinuti sa njom. Nije mogla verovati da čuje takve reči, i to u trenutku kada je život u njoj tek počinjao da raste.
- Nastojala je da preokrene atmosferu, da radosnom vešću promeni tok večeri, pa je uskliknula da je trudna i zamolila ih da joj čestitaju. Ali, umesto iskrenih osmeha i zagrljaja, dobila je suzdržanost i osudu. Suprug ju je prekorio jer je sve rekla naglas pred njegovim roditeljima, dok su se oni u tišini povukli, sa savetom sinu da „dobro razmisli“.
Ubrzo je došao i trenutak porođaja. Naizgled sve je prošlo kako treba – rodila je zdravo dete. Kada su muž i njegovi roditelji došli po nju u porodilište, umesto toplih reči dobrodošlice ili radosti zbog prinove, njen svekar je odmah pokrenuo razgovor o rodiljskoj naknadi. Uopšte nije skrivao nameru da novac koji je namenjen majci i detetu iskoristi za sopstvene potrebe. Govorio je kako mu je potreban za popravku automobila, dok je suprug ćutke stajao i indirektno je nagovarao da mu da novac, uz obrazloženje da će ga to umiriti.
- Žena je tada shvatila da ne može i ne sme da dozvoli da iko manipuliše njom, njenim radom ili pravima. Odbila je da da novac, rekavši da je to što prima namenjeno isključivo za njeno i detetovo dobro. Njena odlučnost izazvala je bes kod svekra, koji je bez imalo srama rekao da su oni već našli drugu ženu za njenog muža. Ta rečenica, izgovorena bez trunke empatije, bila je poslednja kap koja je prelila čašu. Znala je da više ne sme da trpi poniženja i nepoštovanje, i odlučila je da prekine kontakt sa njima.
Ono što je najviše bolelo jeste što čak ni prema unuku nisu pokazali nikakvu nežnost ili zainteresovanost. Umesto da slave dolazak novog člana porodice, bavili su se sopstvenim interesima i pritiskali nju da im preda ono što im ne pripada. Takvo ponašanje ju je nateralo da shvati koliko je važno da žena zna svoju vrednost i da je štiti.
- Iako je ušla u roditeljstvo sa snovima o skladnom porodičnom životu, ubrzo je shvatila da mora da se izbori za sebe i svoje dete sama. Odlučila je da prekine svaku vezu sa ljudima koji ne umeju da vole ni nju, ni ono što je najvrednije – dete koje je nosila pod srcem. Njena priča podseća da prava porodica nisu oni koji te samo formalno okružuju, već oni koji znaju da te poštuju, podrže i pruže ljubav onda kada je najpotrebnija.
