U današnjem članku Vam donosimo ispovest sina koji je odlučio nakon mnogo godina da uradi DNK test, nakon čega je ostao u šoku i neverici. Šta se tačno desilo, pročitajte u nastavku…
Priča Stiva Edsela duboko potresno osvetljava složenu stvarnost potrage za identitetom, pripadanjem i razumevanjem sopstvenog porekla. Odrastao kao usvojeno dete, Stiv je znao da nije biološki sin svojih roditelja, ali istinska potraga za majkom počela je kada je i sam napunio 14 godina — baš onoliko koliko je imala njegova majka kada ga je rodila.
- U detinjstvu, često se prisećao starog isečka iz novina koji su njegovi usvojitelji pažljivo čuvali. Naslov: „Majka napušta sina i beži iz bolnice”, duboko mu se urezao u pamćenje. Iz tog članka saznao je da je njegova biološka majka u bolnicu došla sa roditeljima, svi su dali lažne podatke, i svega nekoliko sati nakon porođaja — nestali su bez traga.
Sestre su pružile skroman opis devojke: okrugle naočare, šiške i spuštena usta. To je bilo sve što je znao o ženi koja mu je podarila život.
- Godinama je pokušavao da pronađe odgovore. Prva ozbiljna potraga počela je u njegovim dvadesetim, ali bez ikakvog uspeha. Tek 2013. godine, kada je napunio 40, odlučuje da se ponovo posveti traganju. U tom trenutku, pojavljuju se prvi dostupni DNK testovi za kućnu upotrebu, što mu otvara novu nadu.
DNK analiza preko AncestryDNA vodi ga do daljih rođaka, a zahvaljujući pomoći pionirke genetske genealogije, Keke Mur, Stiv konačno počinje da sklapa delove svoje prošlosti. Za samo nekoliko nedelja, Mur dolazi do zapanjujućeg otkrića — njegovi roditelji su u krvnom srodstvu.
- Te večeri, kada je čuo te reči, Stiv je osetio emocionalni udarac kakav teško može da se opiše. U njegovoj svesti nikada nije postojala ni pomisao da bi mogao biti rođen kao rezultat incesta. Odjednom su se javila pitanja: ko je njegov otac? Da li je to ujak? Ili, još gore — deda?
DNK test je ukazivao da njegov otac nije nepoznat čovek, već bliski krvni srodnik njegove majke. U tom trenutku počinje dublja borba — ne samo sa šokantnim otkrićem, već i sa sobom. Osećao se posramljeno, zbunjeno, odbačeno. Ipak, iz tog mraka izronila je i neobjašnjiva potreba da zaštiti tu mladu devojku iz prošlosti, svoju majku, koja je kao tinejdžerka doživela neizrecivo.
- Pokušao je da stupi u kontakt sa njom. Poslao joj pismo, fotografije i poruku ljubavi. Znao je da je pismo primila — video je njen potpis. Ali nikada nije dobio odgovor. Ipak, nije je krivio. Saznanje o očinstvu dodatno je učvrstilo njegovu empatiju prema njoj.
Dve i po godine kasnije, Stiv se ponovo prijavljuje na DNK platformu — i nalazi podudaranje. Otkriva identitet oca: stariji brat njegove majke. Poslao mu je poruku, ali nikada nije dobio odgovor. Muškarac je nestao sa mreže — kao da je želeo da zaboravi sve.
- Uprkos svemu, Stiv je odlučio da ne odustane od svoje potrage za povezanošću. Pisao je majci ponovo, ovog puta šaljući dnevnik o svom životu. Pismo mu je vraćeno. Povremeno joj piše na Fejsbuku, čestita rođendan — nikada ne dobija odgovor, ali ga ona nikada nije blokirala. U toj tišini, Stiv pronalazi tanku nadu.
Jednog dana, odlučuje da kontaktira njenu rođaku. Podelio je svoju priču — ne i deo o ocu. Rođaka je odgovorila. Nije znala za trudnoću, ali nije oklevala da ga prihvati. Čitali su njegov dnevnik, razgovarali telefonom, a potom se i sreli. Pozvala ga je na Dan zahvalnosti i porodično okupljanje. Njegova majka nije bila prisutna, ali svi ostali jesu — i znali su ko je on.
Stiv i dalje živi sa nadom da će jednoga dana sresti svoju majku. U njegovom glasu nema osude, samo želja da zatvori krug. Nosi tragove jedne teške istine, ali i snagu čoveka koji bira razumevanje umesto ogorčenosti, ljubav umesto gneva. Njegova priča nije samo o tome ko mu je dao život — već o dubokoj potrebi svakog čoveka da razume gde pripada.
