U današnjem članku Vam donosimo priču koja je puno misterije i tajni. U nastavku saznajte šta se stvarno dešava tokom dana iza zatvorenih vrata ove misteriozne kuće…
Marcus je mislio da poznaje svaki ugao svoje kuće, ali jedan razgovor sa komšinicom potpuno je poljuljao njegov osećaj sigurnosti. Gospođa Halvorsen, žena koja je uvek sve primetila, prišla mu je zabrinuto i rekla da se tokom dana iz njegove kuće čuju povici. Tvrdila je da jasno čuje muški glas, glas koji zvuči uznemireno, kao da se neko svađa ili viče. Marcus je, zbunjen i pomalo uplašen, pokušao da objasni da je svakog dana na poslu i da kuća treba da bude prazna. Ipak, nakon tog razgovora ostao je sa nemirom koji nije mogao da potisne.
- Narednog dana rešio je da proveri šta se dešava. Napravio je plan: pretvaraće se da odlazi na posao, ali će se u stvari vratiti i sakriti u kući. Želeo je da sazna istinu, bez obzira koliko neprijatna mogla biti. Legao je ispod kreveta, gde je tišina bila gotovo neprirodna. Sati su prolazili sporo, a on je već počeo da sumnja da se komšinica možda samo zabunila. Taman kada je pomislio da prekine celu stvar, vrata su se otvorila i kućom su se razlegli koraci.
Zvuk je bio toliko jasan da mu je zaparao nerve. Neko je ušao u njegov dom – ali ko? Marcus je zadržao dah, dok je glas koji se začuo delovao zapanjujuće poznato. Muškarac je tiho govorio, kao da razgovara sam sa sobom, a neistine koje je izgovarao zvučale su kao da ima naviku da se obraća nekome koga dobro poznaje. Tada je Marcus prvi put osetio pravi strah, jer su reči bile upućene njemu lično, kao da je taj neznanac u kući dobro upoznat sa njegovom svakodnevicom.
- Najjeziviji trenutak bio je kada je glas promrmljao nešto o “neredu koji Marcus uvek ostavlja”. To nije bilo nešto što bi znao neko slučajno zalutao unutra. Neznanac se kretao po sobi sa neverovatnom lakoćom, otvarao fioke, pomerao predmete, kao da mu je prostor savršeno poznat. Nije bilo tragova panike, niti žurbe, što je isključivalo mogućnost da se radi o provalniku.
Marcus je osetio kako mu srce udara sve brže dok se osoba približavala krevetu. U trenutku kada mu se činilo da više ne može da izdrži, pokrivač se podigao. Pogledi su im se susreli. Pred njim je stajao muškarac koji mu je nalikovao, ali nije bio on. Sličnost je bila toliko velika da je Marcus pomislio da gleda u sopstveni odraz, samo u nekoj drugačijoj verziji.
Držeći lampu kao jedino sredstvo odbrane, uspeo je da izusti pitanje o identitetu stranca. Muškarac mu je odgovorio mirno, bez ikakvog straha, kao da se pripremao za taj trenutak. Predstavio se kao Adrian i objasnio da nije želeo da Marcus sazna na ovakav način. Rekao je da je sin Marcusovog oca, rođen iz veze o kojoj Marcus i njegova majka nikada nisu znali.
- Adrian je izvadio kutiju punu pisama i uspomena koje je njihov otac ostavio pre smrti. U pismima je objašnjeno da je otac pokušavao da održi kontakt sa Adrianom, ali i da je želeo da zaštiti svoju drugu porodicu od komplikacija i bola. Adrian je imao ključ od kuće jer mu ga je otac ostavio pre mnogo godina, uz uverenje da će mu jednog dana možda zatrebati.
Kada je Marcus, zbunjen i povređen, pitao zašto se sve to sada dešava, Adrian je priznao da je nedavno ostao bez posla i da je završio na ulici. U očaju se setio starog ključa i nadao se da će u kući pronaći privremeni zaklon. Plašio se da će, ako se pojavi nenajavljeno, Marcus pomisliti da je prevarant ili manipulator, pa je izabrao da dolazi samo kada zna da ga nema.
- Marcus je u početku osećao mešavinu besa i šoka, ali kako je slušao Adrianovo objašnjenje, počeo je da uviđa koliko je situacija složena. Umesto da reaguje iz impulsa, odlučio je da sasluša celu priču. Obojica su proveli sate razgovarajući o čoveku koji im je bio otac, ali koga su poznavali na potpuno različite načine. Otkriće je bilo bolno, ali je istovremeno otvorilo mogućnost za nešto novo.
Iako se misterija oko buke rešila, ono što je ostalo bio je osećaj da je Marcus, umesto uljeza, dobio deo porodice za koji nije znao da postoji. U jedan od najneobičnijih dana u svom životu, pronašao je polubrata koji je delio deo njegove prošlosti, ali i budućnost koja tek treba da se oblikuje.
