Tema današnjeg članka je o neobičnoj i šokantnoj situaciji koja se može dogoditi u zdravstvenim institucijama. Iako se obično oslanjamo na medicinsko osoblje u trenucima kada su nam najpotrebniji, ponekad se ispostavi da stvari nisu onakve kakve se čine na prvi pogled.
Ova priča počinje jednim od najstrašnijih trenutaka u mom životu. Moj otac je doživeo srčani udar, i u tom trenutku nisam mogla da mislim ni na šta drugo osim da ga što pre vidim. Usred noći, oko 2 sata, otrčala sam u bolnicu. Moje srce je bilo teško, a misli u glavi su se vrtile u haosu. Kad sam stigla, nisam smela da uđem na intenzivnu njegu.
Srce mi je bilo u grlu, ali medicinsko osoblje mi je objasnilo da nije moguće. Provela sam nekoliko strašnih sati čekajući, pokušavajući da se smirim, sve dok jedna ljubazna medicinska sestra nije došla do mene.
Ta sestra je bila prava duša, s obzirom na sve okolnosti. Omogućila mi je da vidim mog oca, iako su bili striktni u pravilima. Bio je to trenutak olakšanja za mene, bar na trenutak, jer sam mogla da ga vidim i da budem sigurna da je u sigurnim rukama. Međutim, nekoliko meseci kasnije, desilo se nešto što me šokiralo i potpuno promenilo moj pogled na sve što se dogodilo te noći. Moj otac mi je pozvao i rekao da uključim vijesti. Kad sam to učinila, nisam mogla da verujem šta sam čula.
- Ispostavilo se da je ta medicinska sestra, koja mi je omogućila da vidim mog oca, zapravo bila prevarant. Nije bila prava medicinska sestra. Uhvatili su je i uhapsili jer je godinama radila kao medicinska sestra, a zapravo nije imala nikakve odgovarajuće kvalifikacije. Iako je pohađala medicinsku školu, nikada nije diplomirala, a iako je naizgled bila ljubazna i profesionalna, nekoliko pacijenata je, nažalost, pogoršalo stanje pod njenom „negom“. Njeno mentalno stanje je bilo ozbiljno, što su istražitelji ubrzo otkrili. Zastrašujuće je pomisliti da je tokom svih tih godina uspela da se infiltrira u bolnicu i prevari sve, uključujući i mene.
Zahvaljujući njenoj sreći, nikada nije direktno lečila mog oca, ali pomisao da je bila prisutna u bolnici u tim trenucima je zastrašujuća. Tužno je to što ni institucije, koje bismo trebali smatrati sigurnim, nisu uvek u mogućnosti da zaštite pacijente na pravi način. Na kraju, ona je uhvaćena i privedena pravdi, a olakšanje je što nijedan ozbiljan incident nije nastao pod njenom „brigom“ u odnosu na mog oca. Ipak, ostao mi je osećaj da ne možemo uvek verovati onima koji bi trebali da nas štite.
Danas, kad se setim toga, sve mi deluje kao film, kao nešto što se ne može desiti stvarnim ljudima, ali zapravo je istina. Na kraju, ovo iskustvo mi je pokazalo koliko je važno biti oprezan i osloniti se na proverene izvore kada je u pitanju zdravlje, jer, kao što sam naučila, nije svaki uniformirani radnik onaj za koga se predstavlja.
Ova situacija mi je otvorila oči i naučila me važnosti poverenja, ali i opreza. U svetu punom neizvesnosti, važno je uvek proveriti informacije i biti pažljiv, čak i kada verujemo ljudima u autoritetu. To iskustvo mi je promenilo pogled na zdravstveni sistem i sigurnost u bolnicama
