Tema današnjeg članka je dirljiva priča o ljubavi, gubitku i neizbežnom traženju odgovora, koja se zbiva u malom, zabačenom gradu. Oksana, mlada žena, stiže u grad koji je nekada bio dom njenog voljenog Tareza, a njen put ka tom mestu postaje simboličan odraz svih njenih patnji i unutrašnjih borbi koje su usledile nakon njegove iznenadne smrti.
Priča o Oksani počinje u trenutku kada je njena svakodnevica bila okrenuta naglavačke. Taresevo iznenadno umiranje ostavilo je duboku prazninu u njenom srcu. Ipak, u tom mračnom trenutku, postojala je jedna svetla tačka – njena trudnoća. Ovaj mali život, koji je nosila pod srcem, postao je jedina stvar koja je zadržavala Oksanu u ovom svetu, sprečavajući je da se potpuno predaje tugovanju i očaju.
Oksana i Tarese su se upoznali u neobičnim okolnostima. Ona je, kao mlada devojka koja je odrasla u detinjskom domu, radila na švenoj fabrici kako bi izdržavala sebe. Život je bio težak, ali je Oksana verovala u svoje sposobnosti da se izbori sa svim izazovima. Tarese, koji je došao sa prestižnog mesta, iz glavnog grada, donio je promene na tom mestu. On je bio stručnjak, zadužen za instalaciju novog, modernog sistema na fabrici. Iako su se u početku bojali njegovih namera, Oksana je shvatila da on nije samo neko ko je došao da bi napravio promene. On je postao deo njenog života, iako na početku nije ni slutila da će se njihova priča pretvoriti u ljubavnu.
Njihov prvi susret bio je slučajan. Tarese je odlučio da je odveze kući nakon naporne smene na kojoj su radili zajedno. Oksana je bila nesigurna, ali je ipak pristala. To je bio početak njihove priče, koja je bila ispunjena dugim razgovorima, smehom i, na kraju, ljubavlju. Ubrzo je saznala da je trudna, a Tarese, presrećan zbog vesti, predložio je da se venčaju. Iako je on želeo odmah da predstavi njihovu vezu porodici, Oksana je želela da se sve odvija polako, jer je strahovala od reakcije njegove porodice, znajući da je odrasla u detinjskom domu.
- Međutim, sudbina je imala druge planove. Tarese je otišao da upozna svoju porodicu, a Oksana je ostala da čeka njegov povratak. No, on nikada nije došao. Narednih meseci bili su ispunjeni sumnjama i pitanjima, ali Oksana nije mogla da veruje da je on otišao. Onda je saznala šokantnu vest: Tarese je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Ta vest je bila poput udarca groma u njenom životu. Ostala je sama, sa bebom koja je nosila pod srcem, i bila je opterećena neverovatnim gubitkom.
Iako je želela da zaboravi Tarese, da mu oprosti što nije bio tu, Oksana je rešila da se uputi na mesto gde je on sahranjen. Na tom groblju, pod tužnim oblačnim nebom, stajala je pred njegovom svežom grobnicom. U tom trenutku, iznad svega, osećala je samo tugu i prazninu, ali i nadu da će se, možda, sve na neki način popraviti.
I tada, iznenada, dogodilo se nešto neobjašnjivo. Oksana je pronašla telefon. Pokušala je da ga vrati vlasniku, a razgovor sa nepoznatom osobom na drugom kraju linije nije mogao da je pripremi na ono što će uslediti. Vozila ju je tuga i gubitak, a onda se sve promenilo. Telefonski razgovor sa nepoznatim muškarcem, koji je tvrdio da je izgubio telefon, odveo je Oksanu do trenutka kada je shvatila da nije samo fizički u svetu, već i u nekom mnogo dubljem emotivnom prostoru.
Oksana je, u tom trenutku, bila toliko slomljena da je izgubila svaku snagu. Približavao se trenutak kad je morala da se pozdravi sa svojim bolom i gubitkom, da krene dalje sa životom i saznanjem da se život ne može živeti u prošlim danima. Sudbina je, na neki način, bila okrutna prema njoj, ali je ona još uvek imala ono što je za nju bilo najdragocenije – sećanje na Tarese i njihov ljubavni trag
