U ovom članku Vam donosimo priču o neočekivanom otkriću u običnom pilećem sendviču, koje je promenilo pogled na hranu i način na koji je percipiramo. U nastavku saznajte kako je jedan zalogaj otkrio više nego što biste mogli zamisliti i zašto nas podseća da obratimo pažnju na ono što unosimo u telo…
Nikada nisam bio neko ko previše razmišlja o hrani. Za mene, to je bila samo svakodnevna rutina – sendviči sa piletinom, brza hrana, pomfrit… ništa spektakularno, ali dovoljno da zadovolji osnovne potrebe. Hrana je bila nešto što sam konzumirao iz navike, bez mnogo razmišljanja o tome šta zapravo jedem. Uvek sam birao ono što je jednostavno, sigurno i lako dostupno. No, sve se promenilo tog jednog popodneva, kada sam naišao na nešto što nikada neću zaboraviti.
- Sedeo sam u svojoj sobi, opušteno uživajući u poslednjem zalogaju svog pilećeg sendviča, kad je nešto u tom običnom trenutku izazvalo moju pažnju. Počeo sam da zagrizem još jedan komad, ali odmah sam osetio da nešto nije u redu. Unutar mesa je bilo nešto tamnije, tvrđe, nešto što nisam nikada primetio u svom obroku. Bilo je jasno da ovo nije običan komadić mesa.
U početku, pokušao sam da racionalizujem. Možda je to samo komadić kosti, možda je neki deo pileće grude koji je prešao nezapaženo tokom pripreme. Ali, kako sam gledao bolje, nisam mogao da ignorisem ono što je ličilo na… srce. I to nije bilo bilo kakvo srce. Bilo je to pravo pileće srce. Moje misli su počele da se prepliću. Da li je ovo stvarno pileće srce ili sam možda previše zamišljao? Zadrhtao sam. Srce mi je ubrzano kucalo, ali nisam mogao da prestanem da se pitam: Da li je ovo samo slučajnost ili možda nešto dublje? Da li mi priroda šalje neki znak, ili je ovo samo greška u procesu pripreme hrane?
- Panično sam uzeo telefon i počeo da šaljem slike svog „otkrića“ prijateljima, nadajući se da će neko od njih moći da pruži neki racionalan odgovor koji će me smiriti. “Pogledajte šta sam našao u sendviču”, napisao sam, uplašen i zbunjen. Odgovori su stizali gotovo odmah, ali nisu svi bili isti. Neki su se smeštali i šaljivo tvrdili da je to „sudbina“, kao da je sve to bilo predodređeno. Drugi su, pak, ozbiljnije komentarisali, verujući da je to samo slučajan ostatak iz procesa pripreme. Iako su neki pokušali da racionalizuju situaciju, osećaj da je ovo više od slučajnosti nije me napustio.
Tada mi je postalo jasno da, ma koliko želeo da ovo objašnjeno kao neku grešku ili nesrećni slučaj, nisam mogao da se otmem tom neobičnom osećaju. Možda sam zaista našao samo komadić mesa koji liči na srce, ali zašto se to dogodilo baš u trenutku kada sam se najviše zapitao o svom svakodnevnom životu? Da li je ovo bio podsećaj da ne uzimamo zdravo za gotovo stvari koje su nam obavezne, poput hrane? Da li je priroda želela da mi pošalje poruku? Ili je to samo slučajnost koja mi je otvorila oči za sve ono što obično ne primećujem?
Bez obzira na to kako objašnjavao ovu situaciju, činjenica je da nisam izašao iz nje bez dubljeg razmišljanja. Hrana koju unosimo u svoje telo često je nešto što uzimamo zdravo za gotovo. Prehrambeni izbori postaju rutina, često nismo ni svesni šta stvarno jedemo. Možda je ovo bio moj poziv da se zapitam o tome šta zapravo unosim u sebe i koliko pažnje pridajem onome što jedem.
- Nikada neću znati pravi odgovor na pitanje zašto sam baš tada naišao na pileće srce u svom sendviču. Možda je sve to bila slučajnost, možda ne. No, jedno je sigurno: sada više ne gledam hranu na isti način. Svaki zalogaj sada ima dublje značenje, jer nikada ne znam šta bi sledeće moglo da se sakrije u mojim omiljenim sendvičima.
Zapitao sam se šta to sve jedemo, koliko smo svesni hrane koju konzumiramo i kako nam to utiče na naše telo i život. Možda mi je upravo ovaj trenutak, najsitniji detalj u svakodnevnoj rutini, pomogao da se oslobodim rutinskog života i da počnem da razmišljam o stvarima na koje često ne obraćamo pažnju.
Za mene, ovaj slučaj je postao podsećaj da ne uzimamo ništa zdravo za gotovo. A možda i više od toga: naučio sam da u svakom trenutku života možemo naići na nešto što nas podseća da postanemo svesniji svega što nas okružuje, čak i u onim najobičnijim, svakodnevnim stvarima.
