Sergej Ćetković je podelio svoju emotivnu ispovest a mi Vam danas prenosimo dio.
- Priča Sergeja Ćetkovića i njegove supruge Kristine jedna je od onih koje dirnu u srce i inspirišu mnoge. U svetu gde se o usvajanju i roditeljstvu često govori tiho, gotovo u šapatima, Sergej je odlučio da otvoreno podeli svoju ličnu priču. Njegove reči su dotakle brojne ljude jer je pokazao da ljubav prema detetu ne zavisi od krvi, već od srca, prisutnosti i posvećenosti.
Odluka da postanu roditelji putem usvajanja nije bila trenutna. Ona je sazrevala kroz vreme, a kada su odlučili da je vreme da podele dom i život s nekim ko im je suđen, usledila je promena koja je zauvek obogatila njihove živote. Najpre su usvojili devojčicu Lolu, a zatim i mlađu Milu. Iako su ovu odluku dugo zadržavali u intimi, Sergej je osetio potrebu da sada govori o tome – ne zbog senzacije, već kako bi ohrabrio druge i razbio stigme koje često prate temu usvajanja.
- Za Sergeja, roditeljstvo je mnogo više od biološke povezanosti. On to vidi kao ulogu vodiča, zaštitnika i prijatelja – nekoga ko pruža sigurnost, oslonac i ljubav bezuslovno. Kako je istakao, nije važno odakle dete dolazi, već gde će rasti i ko će ga voditi kroz život.
Jedna od tema o kojoj je govorio sa posebnom emocijom jeste odnos prema istini kada su u pitanju usvojena deca. Mnogi roditelji, iz straha da ne povrede dete, godinama skrivaju istinu o usvajanju. Međutim, Sergej smatra da je to pogrešan pristup. On veruje da dete zaslužuje da zna ko je i odakle dolazi, jer istina ne mora da boli – ako je izrečena s ljubavlju i pažnjom. Njegov pristup bio je nežan i topao. Deci je ispričao priču koja briše razlike između “rođenih” i “usvojenih” – govoreći im kako postoji jedno posebno mesto na svetu gde deca čekaju svoje roditelje, i kako su baš njih dve čekale njih dvoje. Taj trenutak kada im je rekao da su ih izabrali srcem, bio je prepun emocija i povezanosti.
- Lola i Mila su, kako kaže, veoma različite – svaka na svoj način posebna. Lola podseća na Kristinu, dok Mila više liči na njega. Mila je veoma maštovita, voli da crta i već sada ima velike snove – jednom je rekla da želi da bude režiserka. Njena posvećenost i kreativnost su osobine koje Sergej sa ponosom ističe.
U svakodnevici, Sergej priznaje da nije uvek savršen roditelj. Ponekad mu ponestane strpljenja, povisi ton, i „zapreti“ da neće pričati s njima tri dana – mada to nikad ne traje. Ipak, ono što njihovu porodicu čini snažnom jeste ljubav koja sve prevazilazi. Najdraži trenutci dolaze uveče, kada deca ne mogu da zaspu dok ih ne poljubi za laku noć. To su trenuci u kojima, bez obzira na napor dana, sve opet dolazi na svoje mesto.
- Za Sergeja, roditeljstvo ne poznaje granice. Ne zavisi od papira, gena ili očekivanja okoline. To je čin duboke, iskrene ljubavi. On ohrabruje sve one koji razmišljaju o roditeljstvu da razbiju predrasude – da ne čekaju „idealne uslove“ i da ne traže savršenstvo. Ako imaju ljubavi da ponude, ako imaju toplinu u domu i otvoreno srce, tada već imaju sve što je potrebno.
Njegova poruka je jednostavna, ali snažna – usvojite dete ako osećate da možete. Ne tražite razloge zašto ne, već pronađite snagu u ljubavi koju možete da pružite. Jer, kako kaže, tada se ne menja samo život tog deteta – menja se i vaš život, i to na najlepši mogući način.
