Ova priča nam dokazuje da ponekad stvari nam spolja izgledaju nevino i nježno dok svoje prave karakteristike kriju iza zaštitne maske koja prevari druge…
Bila sam potpuno zatečena. Na trenutak, nisam znala šta da radim. Dok sam držala svoje dete u naručju, srce mi je brže kucalo, a misli su se vrtile u krug. Kako bi bilo da sam primetila žuču prekasno? Da li bi to moglo da izazove ozbiljne posledice? Zašto nikada nisam razmišljala o takvim stvarima dok se deca igraju u prirodi?
- Ponekad zaboravimo da i najsitniji predmeti oko nas mogu biti potencijalno opasni, naročito kada ih naše dete vidi kao nešto zanimljivo. Sigurno ste se i sami barem jednom iznenadili nekom stvarima koje su deca, zbog svoje radoznalosti, uvek spremna da stave u usta. To je njihov način da istražuju svet – kroz dodir, miris, pa čak i okus. Međutim, nije sve što je na prvi pogled privlačno potpuno bezopasno. Ova situacija me podsetila koliko je važno da budemo pažljivi i da ne zaboravimo na opasnosti koje mogu čekati u svakom kutku prirode.
Kao roditelji, često smo zauzeti svakodnevnim obavezama i napetostima koje donosi život, pa nismo uvek u mogućnosti da uočimo svaki detalj. Deca nas podsećaju da život može biti jednostavan, da uživamo u trenutku i da se igramo. Ipak, važno je da budemo i sigurni u svaki korak koji preduzimamo. Šetnje po parku, igra na travi, i istraživanje prirode – sve to zvuči kao savršen način da se opustimo i provedemo vreme sa našom decom. Ali, ujedno nosi i svoje izazove.
- Kad god krenemo na takve izlete, posebno u prirodi, potrebno je biti oprezan. Pored poznatih opasnosti poput ujednih insekata, zmija ili alergija na određene biljke, postoje i manje očigledni rizici. Na primer, žuči koje stvore određeni insekti. Nisu otrovni, ali mogu izazvati neugodne reakcije, ili barem iritaciju ako ih pogrešno tretiramo. Za nas, odrasle, ovo je možda samo još jedan interesantan fenomen prirode, ali deca vide stvari drugačije. Oni se dive svakom čudu koje priroda stvara. Radoznali su, uvek spremni da istraže, da pomire svet oko sebe sa svojim očima. Zbog toga je važno da budemo prisutni, da pažljivo pratimo njihove igre i reaguju brzo ako naiđu na nešto neobično.
Osim toga, moramo da se setimo da našoj deci nije dovoljno samo reći da ne diraju nešto. U njihovom svetu, sve je poziv na istraživanje. Da bismo ih zaista zaštitili, moramo da im obezbedimo sigurnost u svakom trenutku i da im objasnimo zašto nešto što izgleda bezopasno možda nije. Iako su nauke o prirodi fascinantne, realnost je takva da deca nemaju kapacitet da prepoznaju sve potencijalne opasnosti, pa je naša odgovornost da im to približimo na jednostavan, ali efikasan način.
Nakon što sam se smirila, shvatila sam da bih mogla ovo iskustvo ispričati i drugim roditeljima. Možda će baš neko od njih naići na situaciju sličnu ovoj, a možda će im upravo ova priča pomoći da prepoznaju opasnost na vreme. Uvek je dobro deliti iskustva, jer na taj način svi učimo i rastemo. Priroda je predivna i pruža nam nebrojene mogućnosti za igru i istraživanje, ali u isto vreme ona skriva i određene opasnosti koje ne bismo smeli da zaboravimo. Deca imaju svoju iskrenu, nevinu radoznalost, koja ih tera da dodiruju, probaju i istražuju. Naša je odgovornost da ih podstičemo na sigurno istraživanje, ali i da im ukažemo na potencijalne opasnosti.
- Ne možemo ih uvek čuvati od svega, ali možemo ih učiti kako da prepoznaju signale opasnosti i da uče iz sveta oko sebe. Sa svakim novim danom, sa svakim novim iskustvom, učimo zajedno. I kao roditelji, čini se da nikada ne prestajemo učiti o sigurnosti, o prirodi, o tome kako da balansiramo radoznalost i oprez.
Želim da se setimo da i sitne stvari mogu biti značajne. Na prvi pogled, to je možda bila samo neobična kuglica, nešto što je delovalo kao šarena, mekana loptica. Ali, iza nje se krila nepoznata opasnost. Zbog toga, kao roditelji, moramo uvek biti budni. Nije dovoljno samo upozoriti dete na opasnost; moramo biti i prisutni, i spremni da delujemo kad se dogodi nešto nepredvidivo.
Sigurno nije lako biti roditelj, ali kad se setim trenutka u parku, kada sam spasila svoju devojčicu, setim se da svaka sekunda koju posvetimo sigurnosti naših mališana ima ogromnu vrednost. I dok priroda nastavlja da nas iznenađuje, a deca rastu i uče, mi ćemo nastaviti da ih volimo, štitimo i budemo uz njih, jer to je najlepša i najvažnija uloga koju možemo imati.
