Onog momenta kada izgovorite sudbonosno DA pristajete na suživot u sreći,veselju,tuzi i bolesti.U nastavku današnjeg članka pročitajte emotivnu ispovest jedne žene koja je saznala da ima tešku dijagnozu a uz to je doživela i izdaju onoga čiju podršku je najviše očekivala i trebala..
- Rada iz jednog sela u Šumadiji godinama je verovala da je njen život u sigurnim rukama supruga Dragana, čoveka s kojim je delila rad, dom i decu. Za njega je bila spremna da da sve, uverena da ima oslonac u svakom smislu. Ipak, kad se suočila sa najtežim izazovom – borbom protiv teške bolesti – ostala je sama. Tada je shvatila koliko su ljudi koje volimo ponekad samo senke onoga što smo mislili da jesu.
Udata još kao devojka, sa nepunih dvadeset godina, Rada je zajedno s Draganom sagradila dom, podizala voćnjak i decu, živela jednostavno, ali pošteno. Nije bila žena koja mnogo traži – bila je tiha, skromna, vredna. Dragan nikada nije bio nežan čovek, ali ni grub. Njegova ćutljivost i povučenost nikada je nisu previše brinule. Tek kasnije je shvatila da se iza te tišine krila sebičnost.
- Kada su se pojavili prvi simptomi bolesti, nije odmah posumnjala na najgore. Umor, bolovi, sve je pripisivala godinama i poslu. Ali nakon nekoliko pregleda i hladne izjave lekara, dobila je potvrdu da ima karcinom. Počela je borba za život, praćena hemoterapijama i operacijama, u tišini i strahu, ali i sa verom. U tom trenutku, očekivala je da će joj muž biti podrška. Umesto toga, dobila je hladnoću i ravnodušnost.
Dragan nije imao razumevanja. Bio je ljut, jer je sav teret na imanju pao na njega. Nije pokazao ni saosećanje, ni brigu. Vremenom je počeo sve češće da odlazi „na posao“, zapravo u zagrljaj druge žene. Kada je Rada to saznala, nije plakala, nije molila. Samo mu je rekla da zna. A on je, bez trunke kajanja, rekao da želi da živi sa zdravom ženom. Ta rečenica je zauvek urezana u njenoj duši.
- Deca su, uprkos mladim godinama, stala uz majku. Milica je napustila fakultet da bi joj pomogla, Marko je preuzeo veći deo poslova. Zajedno su činili mali, ali snažan tim. Rada je prošla kroz sve faze bolesti, izdržala terapije, gubitak kose, slabost. Ali nije izgubila dostojanstvo. Oprostila nije. Smatrala je da čovek koji ode kad je najpotrebniji – nije čovek.
Dragan je sa Ljiljanom započeo novi život, misleći da je pronašao sreću. Ipak, uskoro je shvatio da nova žena ne zna da pruži ono što je Rada davala bez reči – pažnju, toplinu, iskrenost. Ljiljana je želela samo novac i lagodan život, a kada se pojavio neko ko joj je to mogao pružiti više, otišla je. Dragan je ostao sam, u sobici bez ljubavi i podrške.
- Rada je u međuvremenu pobedila bolest. Iako fizički oslabljena, duhom je bila jača nego ikada. Tada je u njen život ušao Mile, tiho i nenametljivo. Pomogao joj je u svakodnevnim poslovima, ali i u tišini koja leči dušu. Njihova veza nije bila strastvena, ali je bila duboka. Venčali su se skromno, bez pompe, samo sa najbližima. I tada je Rada zablistala, kao žena koja je preživela, koja je naučila da ponovo veruje.
Dragan, ostavljen i zaboravljen, ostao je da sanja prošlost. Sanja Radu kako stoji na pragu njihove stare kuće, s osmehom, ali ga ne zove. Jer zna da su vrata jednom zatvorena – zauvek zaključana za onog ko je otišao kad je trebalo da ostane. Rada je pokazala da snaga žene ne leži u tišini koju trpi, već u sposobnosti da iz bola nikne novi život, i nova, mirnija sreća.
