Kroz sve što sam prošao, shvatio sam da se istinska snaga ne nalazi u stvarima koje posedujemo ili u uspehu koji postižemo, već u sposobnosti da se nosimo sa životnim izazovima. U trenucima kada se sve ruši, kada osećamo da ništa nema smisla, tada je najvažnije da ne zaboravimo ko zaista jesmo. Biti u stanju da izdržimo, da ne klonemo duhom, to je prava snaga. I dok sam pokušavao da se nosim sa svim svojim padovima, shvatio sam da sam u stvari prolazio kroz proces koji mi je omogućio da postanem osoba koju sam oduvek želeo da budem.
Iako su bili trenuci kada je izgledalo kao da je sve beznadežno, svaka nova šansa koju sam dobio, svaka osoba koja se ponovo pojavila u mom životu, bila je kao svetlost u tami. Naučio sam da ne gledam u prošlost sa tugom, nego da je prihvatim kao lekciju. Na kraju, sve te rane su postale deo mog puta, deo mog rasta. Naučio sam da gubici nisu kraj, već samo deo procesa samoproučavanja i razvoja. Tek kroz padove, kada se suočimo sa sopstvenim slabostima, možemo da se podignemo sa još većom snagom.
- Kada sam se ponovo povezao sa sobom, shvatio sam da život nije nešto što se samo događa. Život je nešto što se stvara, nešto što se oblikuje našim odlukama, našim postupcima i našim sposobnostima da se nosimo sa onim što nam dolazi. Mnogi ljudi misle da će sve doći samo od sebe, ali istina je da često moramo da uradimo prvi korak, da izađemo iz svoje zone komfora i suočimo se sa onim što nas plaši. To je prava hrabrost – ne u tome da ne strahujemo, već u tome da imamo snage da i pored straha krenemo napred.
I kada se osvrnem na sve što sam prošao, sada mi je jasno da su ti trenuci nesreće, tuge i gubitaka zapravo bili blagoslovi u preobleci. Svi ti trenuci su mi pokazali šta znači biti zaista živ, šta znači boriti se za sebe i za svoju unutrašnju ravnotežu. Postoji nešto izuzetno osnažujuće u tome kada se suočiš sa vlastitim padovima, kada izgubiš sve, a ipak pronađeš snagu da ustaneš i nastaviš dalje. Ovi trenuci su me naučili da je pravo bogatstvo unutrašnji mir. Svi spoljašnji uslovi, bilo da su to bogatstvo, uspeh ili priznanje, u krajnjoj liniji nisu ono što nas ispunjava. Kada shvatiš da sve što ti je zaista potrebno već nosiš u sebi, u tom trenutku se otvara potpuno novi svet.
- Shvatio sam da je u redu pasti, da je u redu osećati se slomljeno, ali je najvažnija stvar da nikada ne odustaneš. Jer samo kroz padove rasteš, samo kroz teške trenutke postaješ onaj koji može da se suoči sa svim što život donosi. Svi mi imamo svoje borbe, svoje teške trenutke koje možda nikada ne podelimo sa svetom, ali je važno da se setimo da nismo sami u tome. U tom procesu oporavka naučio sam da postoji nešto mnogo veće od mene, neka snaga koja me vodi, koja me podržava i koja me podseća da, bez obzira na sve, uvek postoji šansa za novi početak.
Naučio sam da život nije nešto što se mora doživeti pasivno. Svako od nas ima moć da menja svoju sudbinu, da stvori svoju realnost. I to ne znači da ćemo uvek biti srećni ili da ćemo uvek imati uspeha, ali znači da imamo mogućnost da se podignemo, da se borimo i da živimo sa smirenjem u srcu, bez obzira na to šta nas okružuje.
U svakom gubitku, u svakoj boli, postoji prilika za rast. Iako to tada ne možemo da vidimo, svakim danom se sve više razjašnjava. Svaka teškoća koju doživimo nije kraj sveta, već je to samo prilika za ponovni početak. Učimo da prihvatimo sve ono što nam život daje i da iz svakog iskustva izvučemo lekciju. Tek kada naučimo da verujemo u sebe i da se oslonimo na unutrašnju snagu, shvatićemo da smo sposobni da izgradimo život koji želimo. Nema ništa snažnije od toga — da izgradimo sebe, ponovo, iz temelja.
