Jedan od najpoznatijih,najboljih i najvoljenijih glumca Srbije a poznat širom našeg regiona je definitivno bio Ljubiša samardžić,proslavljen u mnogim filmovima i serijama je nosio težak teret celog svog života.Današnji članak upravo posvećujemo njemu..
- Ljubiša Samardžić, nezaboravni Smoki, bio je više od velikog glumca – bio je simbol srpskog filma, čovek čiji su lik, glas i iskrena emocija obeležili epohu. Njegov život nije bio nimalo lak, ali iz svake teškoće izrastao je sa još više snage, skromnosti i odlučnosti. Rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju, u rudarskoj porodici, detinjstvo mu je bilo obeleženo siromaštvom i gubitkom. Otac Drago, jamski tehničar u rudniku “Jelašnica” kod Niške Banje, umro je kada je Ljubiša imao samo devet godina. Tada su ostali bez ikakvih prihoda, prepušteni snalažljivosti njegove majke.
Majka, žena izuzetne volje, pokušavala je sve – štrikala, preprodavala stvari, a potom se, zahvaljujući razumevanju jednog inženjera, školovala za poslastičarku i otvorila malu radnju u Niškoj Banji. U toj poslastičarnici, mladi Ljubiša je postao glavni pomoćnik – donosio je led, pravio sladoled, pomagao majci i učio da je rad jedina pouzdana vrednost.
- Iako ga je siromaštvo rano gurnulo u ozbiljan svet, nikada nije izgubio mladalački duh. Bio je poznat po snažnom karakteru, pomalo buntovnom temperamentu, pa je čak i boksovao u mladosti. Ipak, iza snažnog izgleda, krilo se toplo srce umetnika. Njegovo detinjstvo oblikovalo ga je u čoveka koji ceni pošten rad, solidarnost i veru u sopstveni put.
Svoju životnu saputnicu, Mirjanu, upoznao je dok je služio vojsku na Bledu. Bila je mlada, inteligentna i oprezna prema umetnicima, a Ljubiša je, uprkos tome, uspeo da je osvoji ljubavlju i istrajnošću. Venčali su se 1966. godine i dobili dvoje dece, Dragana i Jovanu. Mirjana je ostala uz njega čitav život, postavši stub njegove porodice, saradnica u produkciji i oslonac u najtežim trenucima.
- Jedan od tih trenutaka bio je gubitak sina Dragana, zvanog Gaga, koji je preminuo u 34. godini od leukemije. Ta bol bila je gotovo nepodnošljiva, ali Ljubiša ju je pretočio u stvaralačku snagu, režirajući film „Nebeska udica“ kao omaž svom sinu i njegovoj snazi. Sam Dragan je, neposredno pre smrti, predvideo da će film ući u takmičarski program Berlinskog festivala – i bio je u pravu.
Ljubišina karijera obuhvata stotine uloga na filmu, televiziji i pozorištu, ali i uspešnu režisersku i producentsku delatnost. Bio je voljen i poštovan širom bivše Jugoslavije, dobitnik mnogih priznanja, ali je ostao jednostavan i blizak narodu. Smatrao je da umetnost mora imati dušu, a život – svrhu. Upravo zbog te filozofije, ostao je jedan od najvoljenijih javnih ličnosti u regionu.
- Preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, posle duge bolesti. Njegova supruga Mirjana je, u potresnoj izjavi, govorila o Ljubišinom poslednjem periodu života – o tihoj borbi, nežnosti i 53 godine ljubavi koje su se ugasile sa dostojanstvom. Po sopstvenoj želji, Ljubiša nije sahranjen u Aleji zaslužnih građana, već uz svog sina Dragana, u porodičnoj grobnici. To je bila njegova poslednja želja – da, i u smrti, ostane uz porodicu koju je neizmerno voleo.
Ljubiša Samardžić ostavio je iza sebe neizbrisiv trag, ne samo kao umetnik, već i kao čovek. Njegova priča svedoči o tome da put od siromašnog dečaka iz rudarske porodice do filmske legende nije samo bajka – to je svedočanstvo o veri, radu, ljubavi i istrajnosti. I danas, njegovo delo i dalje živi kroz generacije koje su ga gledale, volele i poštovale.
