Pevačica Zorana Simeunović se udala za 30 godina starijeg kompozitora Stevu,kako kaže žive u skladnom braku a upravo joj je on sa svojom ljubavlju pomogao da prebrodi krize koje je imala nakon teškog perioda u životu..
- Njihova priča, koja je od samog početka nosila oznaku neobične i neuobičajene, i dalje privlači pažnju javnosti. Zorana i Steva, između kojih je razlika od 30 godina, postali su roditelji prošle godine, kada je Zorana na svet donela ćerku Jovanu. Taj trenutak, kako sama kaže, bio je najlepši u njenom životu – posebno jer dolazi nakon teškog detinjstva i životnih trauma.
Iako su u braku, Zorana i Steva još uvek ne žive zajedno pod istim krovom, što je izazvalo znatiželju i komentare. Razlog je praktičan – zbog Stevinog profesionalnog angažovanja i specifičnog životnog ritma, odlučili su da trenutno borave u odvojenim stanovima dok njihov zajednički dom ne bude potpuno spreman za useljenje. Zorana živi sa ćerkom, dok Steva, kako ona kaže, „spava kad nije na svirkama i uz gitaru“. Uprkos izazovima, ona priznaje da im takva organizacija za sada olakšava svakodnevicu.
- Roditeljstvo je za Zoranu iskustvo koje nosi i lepe i teške trenutke. Priznaje da ponekad bude nervozna i iscrpljena, posebno zbog čestih buđenja tokom noći, ali ističe da Steva pokazuje veliko strpljenje i podršku. Njegovo razumevanje i prisutnost joj mnogo znače, što dodatno učvršćuje njihovu vezu.
Njihova ljubavna priča počela je spontano i gotovo filmski. Upoznali su se u kafani, kada je Steva trebalo da napiše pesmu za Zoranu. Umesto klasične poslovne saradnje, ponudio joj je brak. Iako je u prvi mah mislila da se šali, on je bio ozbiljan. Zorana je pristala – pod jednim uslovom: da se venčaju u crkvi, pred Bogom. I tako su se venčali u Hramu Svetog Luke na Vidikovcu samo petnaest dana nakon upoznavanja. Mjesec dana kasnije, Zorana je saznala da je trudna.
- Ćerka Jovana rodila se 16. maja 2024. godine. Taj trenutak predstavlja prekretnicu u Zoraninom životu, jer dolazi kao svetla tačka nakon brojnih izazova i trauma koje je prošla još u najranijem detinjstvu. Odrasla je bez oca, koji je preminuo pre njenog rođenja. Njeni roditelji poticali su iz različitih verskih sredina – otac je bio pravoslavac sa Kosova, dok je majka bila muslimanka iz Brčkog. Očeva porodica nikada nije prihvatila njenu majku, pa su se roditelji povukli i živeli povučeno u Bosni. Nakon smrti roditelja, Zorana je završila u dečjem domu jer nije imala nikoga ko bi brinuo o njoj.
Jedna od najtežih trauma koje je doživela dogodila se kada je imala samo 14 godina – bila je žrtva seksualnog nasilja. Ta tragedija ostavila je dubok trag u njenoj ličnosti, ali je, kako kaže, izgradila njenu snagu i odlučnost da se bori za sebe i svoj život.
- U Stevi je pronašla stabilnost, sigurnost i ono što je ceo život tražila – osećaj da pripada, da je neko čuva i da nije sama. Njegove reči, koje joj je izgovorio još na početku njihove veze, ostale su joj duboko urezane u sećanje: „Dok si pod mojim krovom, nećeš biti gladna, nećeš biti žedna i moći ćeš mirno da spavaš.“ Taj osećaj zaštite i sigurnosti bio je presudan da mu da svoje poverenje i započne zajednički život.
Zorana danas hrabro i iskreno priča o svemu što je prošla, pokazujući da su ljubav i porodica nešto što je gradila svojim trudom i verom, a ne idealnim okolnostima. Uz nadu da će uskoro živeti u zajedničkom domu sa suprugom i ćerkom, Zorana nastavlja da gradi svoj život, sa osmehom, snagom i bez straha da bude ono što jeste – žena koja je preživela, sazrela i pronašla sreću.
