Jelka Pešić je svekrva iz pakla: Ono što je uradila snajki Aleksandri ravno je hororu, i o tome priča svet

Nije neuobičajeno da čujemo na sve strane priče o lošim odnosima između snajki i svekrvi,ali ova iz današnjeg članka je ostavila svet u šoku.Ono što je svekrva radila snajki Aleksandri preizilaze granice humanosti..

• Priča o Aleksandri Pešić, mladoj ženi jugoslovenskog porekla koja je odrasla u Kanadi, potresla je javnost svojom tragičnom završnicom i pokazala koliko toksični porodični odnosi mogu da eskaliraju. Rođena u porodici radničke klase u predgrađu Vankuvera, Aleksandra je bila ambiciozna, lepa i omiljena. Godine 1985. takmičila se na izboru za Mis Kanade, što ju je učinilo zapaženom i privuklo pažnju mnogih.

U dvadesetoj godini radila je kao stomatološka asistentkinja i živela sa roditeljima, s kojima je imala izuzetno blizak odnos. Nedeljni hobi njoj i majci bio je razgledanje kuća na prodaju, zamišljajući dan kada će imati sopstveni dom. Upravo tokom jedne od tih šetnji srele su Jelku Pešić, srdačnu ženu hrvatskog porekla koja im se obratila na maternjem jeziku i povezala ih sa sinom Džoom, automehaničarem.

• Jelka je odmah nagovestila da bi Aleksandra i njen sin bili “kao stvoreni jedno za drugo”. Ubrzo je Aleksandra zaista otišla kod Džoa zbog kvara na autu, a njihova veza nije kasnila. Džo se ponašao galantno, obasipao je pažnjom, izvodio u restorane i brzo ju je zaprosio. Aleksandra je pristala, ali je ubrzo nakon veridbe shvatila da Jelka ima potrebu da kontroliše svaki aspekt njihovog života.

Od početka se mešala u organizaciju svadbe, odlučivala o venčanici, listi gostiju i običajima. Nakon venčanja, njeno mešanje postajalo je sve intenzivnije. Mladom paru je čak poklonila novac za kupovinu kuće – u neposrednom komšiluku – čime je dodatno učvrstila svoju blizinu i uticaj.

• Rođenjem Aleksandrinog sina Brendona situacija se dodatno zaoštrava. Jedne večeri, dok je čuvala dete, Jelka je uprkos Aleksandrinim izričitim uputstvima detetu dala čaj „za smirenje“. Kada su se roditelji vratili kući, zatekli su bebu u gotovo besvesnom stanju. Iako se Brendon oporavio, Aleksandra nije mogla da oprosti Jelki što je ugrozila život njenog deteta. Ubrzo napušta zajednički dom i traži od muža da bira – ili ona i dete, ili njegova majka. Džo ne reaguje, i Aleksandra pokreće razvod.

Razvod je bio buran, ispunjen sukobima oko imovine i starateljstva, koje na kraju Aleksandra dobija. Počinje novi život kao samohrana majka i nastavlja raditi u ordinaciji, dok se trudi da svom sinu obezbedi mirno detinjstvo.

• Dana 5. avgusta 1992. godine, dok je sa koleginicom sedela u automobilu na parkingu ispred ordinacije, Aleksandra je pogođena hicima iz pištolja – u rame i glavu. Preminula je ubrzo nakon ranjavanja, u 25. godini života. Njen sin tada je imao samo tri godine.

Svedoci su videli crveni automobil i dva muškarca tamne kose kako beže s lica mesta. Vozilo je kasnije pronađeno, a otisci prstiju vodili su do Milana Nenadića, poznatog po sitnim krivičnim delima. Nenadić je viđen kako ulazi u automobil Jelke Pešić, koja mu je dala novac. Takođe, svedoci su čuli njen komentar: „To je to. Uskoro će sve biti dobro.”

• Policija je dodatno otkrila sumnjivu povezanost između Aleksandrine smrti i knjige o Sidni Džejms – ženi koja je bila maltretirana pre ubistva. Aleksandra je neposredno pre smrti dobila primerak te knjige poštom, sa označenim delovima koji su na uznemirujući način podsećali na događaje iz njenog života. Nedugo pre smrti, neko je zapalio drvo u njenom dvorištu – baš kao što se desilo junakinji knjige.

Kada je policija pronašla knjigu u Jelkinoj kući, zajedno s drugim dokazima i izjavama, Jelka je uhapšena. Sudski proces je pokazao da je naručila ubistvo svoje snaje angažujući Milana Nenadića i još jednog saučesnika. Svi su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora, sa mogućnošću žalbe nakon 25 godina. Jelka je 2008. tražila uslovnu slobodu, ali joj je odbijena. Nije poznato da li je ikada ponovo podnela zahtev.

• Džo Pešić nikada nije optužen za saučesništvo, a Aleksandrin sin Brendon je dodeljen starateljstvu njene majke. Tragedija Aleksandre Pešić ostala je upamćena kao simbol stravičnih posledica porodične kontrole, manipulacije i mržnje prerušene u brigu. Njena priča i danas upozorava na to kako toksični odnosi mogu da prerastu u tragediju, ukoliko se na vreme ne postave jasne granice.