Svi poljoprivrednici znaju koje muke muče sa dosadnim krompirovim zlaticama koje uništavaju sav naš trud i rad zato smo za Vas pronašli jednostavan,ekonomičan i učinkovit način da ih sprečite da unište Vaš krompir.U nastavku današnjeg članka saznajte kako.
- Krumpir, skromna i nezaobilazna namirnica u kuhinjama širom naših prostora, zauzima posebno mesto u svakodnevnoj ishrani. Njegova svestranost i hranljiva vrednost učinili su ga jednom od najčešće korišćenih kultura, bilo da se koristi kuvan, pržen, pečen ili kao sastojak u različitim varivima i salatama. Ipak, prava vrednost ovog povrća često se najbolje otkriva kroz lični uzgoj, gde se kvalitet, ukus i svežina ne mogu uporediti sa industrijskim uzorcima.
Uzgajanje krumpira, iako naizgled jednostavno, nosi sa sobom brojne izazove, posebno kada su u pitanju štetočine i bolesti koje mogu ozbiljno ugroziti prinos. Jedna od najpoznatijih i najopasnijih pojava u tom pogledu jeste prisustvo krumpirove zlatice – insekta koji može napraviti ozbiljnu štetu na biljkama. Ženka ovog štetnog insekta polaže na stotine, pa i do 2000 jaja, najčešće na donjoj strani lišća, što može brzo dovesti do najezde. Zlatice imaju malo prirodnih neprijatelja, ali među njih se ubrajaju ježevi, krtice i fazani.
- Osim zlatice, uzgajivači se suočavaju i s problemom krumpirovog plamenca, koji u povoljnim uslovima može ostvariti i do tri generacije godišnje, posebno na nadmorskim visinama ispod 600 metara. Upravljanje ovim problemima podrazumeva primenu različitih metoda: od bioloških do mehaničkih i hemijskih. Jedna od zanimljivijih bioloških metoda jeste upotreba gljivice Bauveria bassiana, koja deluje protiv štetočina poput stjenica, ali i protiv plamenjače. Ove gljive se koriste kao bioinsekcidi, a efikasne su i u obliku pripravaka koji se nanose direktno na biljke.
Još jedan oblik zaštite uključuje korišćenje prirodnih repelenta. Na primer, miris luka, hrena, kamilice ili borovih iglica deluje odbojno na određene insekte. Postavljanjem borove kore oko biljke ili upotrebom malča od koprive, može se dodatno ojačati otpornost biljke na napade. Ove metode ne samo da su ekološki prihvatljive, već i pomažu u održavanju ravnoteže u vrtu bez upotrebe teških pesticida.
- Zanimljiv, ali manje poznat način borbe protiv zlatica uključuje pripremu specifične otopine od samih insekata. U ovoj proceduri, zreli insekti se skupljaju i potapaju u vodu, gde se nakon određenog vremena stvara koncentrat koji, nakon pravilnog razređivanja, može služiti kao sredstvo protiv novih napada. Ovaj pripravak mora biti pažljivo dozirana i razređena u više faza (1:1, zatim 1:2, pa 1:3) kako ne bi oštetio biljke, jer svaka sorta krumpira može različito reagovati.
Osim zaštite, za uspešan uzgoj važno je i pravilno planiranje sadnje. Krumpir najbolje uspeva u rahlim, dobro dreniranim tlima – posebno su pogodna pjeskovita humusna i ilovasta tla. Takođe je preporučljivo praktikovati plodored, odnosno izbegavati sadnju krumpira na isto mesto bar četiri do pet godina zaredom, kako bi se smanjila verovatnoća ponovnog razmnožavanja bolesti i štetočina u tlu.
- Nutritivno gledano, krumpir je izuzetno bogata namirnica. Sadrži više kalijuma nego banana, sadrži značajnu količinu gvožđa, i nadmašuje druge osnovne namirnice kao što su hleb, testenina i pirinač po kalorijskoj vrednosti. Iako gomolj sam po sebi ima mnoštvo hranljivih sastojaka, važno je znati da su svi ostali delovi biljke, uključujući listove i stabljiku – otrovni.
Poreklo krumpira seže više od 4000 godina unazad, kada su ga prvi put uzgajali stari narodi u današnjem Peruu. Na evropsko tlo stigao je tek u 18. veku, ali se brzo udomaćio zahvaljujući otpornosti na nepovoljne vremenske uslove i jednostavnom načinu uzgoja. Danas je teško zamisliti trpezu bez ove kulture, koja je postala deo kulturnog i kulinarskog identiteta brojnih naroda.
