Neke stvari jednostavno treba da čuvamo kao “oči u glavi” a jedna od njih,odnosno jedna od najvažnijih jeste i stvar koja se prenosi s kolena na koleno i po pravilu ne bi trebala nikada da napusti našu kuću.Kandilo treba da bude prioritet za sve nas a u nastavku članka Vam pišemo koja je to prava vrednost kandila za nas.
Kandilo nije tek svetiljka koja gori. Njegova svetlost nije tu samo da osvetli ikonu, već i da rasvetli srce onoga koji mu priđe sa verom. Sam naziv „kandilo“ potiče od latinske reči „candela“, što znači sveća, a u pravoslavlju ima posebno mesto – ono se postavlja ispred svetih ikona, najčešće pred lik Hrista, Presvete Bogorodice ili nekog svetitelja kome se domaćin moli.
- U crkvama, posebno mesto zauzima takozvano „neugasivo kandilo“, koje stalno gori ispred Raspetog Gospoda u oltaru. Ta svetlost je simbol stalnog Božijeg prisustva. Slično tome, i u domovima pravoslavnih vernika, kandilo se pali svakodnevno ispred kućnog ikonostasa, kao čin poštovanja, ali i molitvenog povezivanja sa nebeskim svetom.
Njegovo svetlo nas podseća da hrišćanin treba da bude svetlost svetu, kako je to rekao sam Gospod: „Vi ste svetlost svetu…“ Upravo zbog toga, svetlost kandila nije samo ukrasna. Ona ima zadatak da podseća, da inspiriše i da nas pokrene da budemo bolji, časniji, skromniji. Ona u naš dom unosi duhovnu toplinu i proteruje tamu, kako onu fizičku, tako i onu koja zna da se nastani u mislima i srcu.
- Kandilo se ne pali bilo čim. Ulje koje se koristi mora biti maslinovo, čisto i, koliko je moguće, najboljeg kvaliteta. To nije samo stvar tradicije, već duboke simbolike. Maslinovo ulje se u Svetom Pismu često pominje – Nojev golub doneo je maslinovu grančicu kao znak mira, a Gospod se molio baš u maslinovom vrtu, u najtežim trenucima svoje zemaljske misije. Ulje tako simbolizuje Božiju milost, blagodat i pomazanje, dok svetlost koja iz njega izlazi osvetljava dušu.
Sveti Simeon Solunski je pisao da je ulje u kandilu „preslikavanje jeleja Božijeg“ – Božije milosti. I nije slučajno što se kandilo stavlja ispred svetih ikona – ono ne samo da osvetljava lik na slici, već i osvetljava našu svest o prisustvu svetitelja, podseća nas na njihovo učenje, žrtvu i primer.
Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih pravoslavni vernici pale kandilo u svojim domovima:
-
Da nas svakodnevno podseća na potrebu za molitvom, i u dobru i u zlu.
-
Da osvetljava naš dom, čineći ga mestom mira, svetlosti i duhovne topline.
-
Da nas podseća da je Hristos jedina prava Svetlost, put i istina.
-
Da nas podseća da i mi treba da živimo svetlo, pošteno i sa verom.
-
Da nas podseća da, kao što je kandilu potrebna ruka da ga zapali, tako je i našoj duši potrebna ruka Božija da je vodi i prosvetli.
-
Da nas uči požrtvovanosti – jer kandilo gori, tiho i postojano, trošeći ulje kao što bi naša volja i vera trebalo da gore, neumorno.
Kandilo je mnogo više od svetlećeg plamena ispred ikone. Ono je simbol unutrašnjeg plamena vere koji bi svaki čovek trebalo da neguje. U trenucima tišine, kada se dom umiri i svi utihnu, baš tada kandilo svetli najjače. Njegova svetlost je tada razgovor duše sa Bogom – tiha, iskrena i večna.
U svetu koji sve više zaboravlja tišinu i duhovnu dubinu, kandilo ostaje skromni podsetnik da svetost nije zaboravljena. Da vera još živi. Da se pred ikonom i danas kleči, tiho, u molitvi. Da se Bog, iako nevidljiv, vidi u tom svetlu koje tinja iznad maslinovog ulja, iznad svakog doma gde se kandilo svakog jutra pali.
