Voja Nedeljković je Srpski radio i TV voditelj sa blistavom karijerom iza sebe,nedavno je progovorio o teškim sudbinama koje su ga zadesile.U nastavku članka saznajte jedan deo takve priče..
- Voja Nedeljković je nedavno otvoreno govorio o jednoj od najtežih životnih situacija koju je prošao – gubitku svog oca. Prisjetio se perioda iz 1999. godine, jedne teške i turbulentne godine za Srbiju, ali i za njegovu porodicu. Tada su se događali mnogi strašni događaji, poput bombardovanja zemlje, ali i bolest njegovog oca koja je postajala sve ozbiljnija.
Otac mu je od 1993. godine imao tumor, koji je delimično zalečen, ali se stanje pogoršalo 1998. godine. Najpre su mislili da je u pitanju problem sa želucem, ali je rendgenološki pregled otkrio karcinom pluća. Od tog trenutka počinje teška borba – zračenja, medicinski tretmani, ali su zbog bombardovanja i restrikcija u snabdevanju električnom energijom uslovi bili otežani.
- Voja je ispričao kako je jednog dana, u oktobru 1999. godine, morao da oca na svojim rukama odnese do bolnice, tačnije do Klinike za plućne bolesti. Taj trenutak bio je njihov poslednji zajednički razgovor. Otac je tada bio veoma loše, a atmosfera u zemlji i u njihovom životu bila je teška i ispunjena neizvesnošću.
Sredinom oktobra tog perioda, Voja je trebao da odradi promociju albuma grupe „Prijatelji“ u hotelu Hajat. Dan pre promocije, družili su se, smejali i uživali u lepim trenucima, a sledećeg dana njegov otac je ozbiljno oboleo. Voja je zajedno sa bolničarima prenio oca u bolnicu i proveo s njim poslednje trenutke. Nakon što je otišao kući i pokušao da se sabere, pozvala ga je majka sa tužnom vestom da je otac preminuo. Iako je smrt bila očekivana, i dalje je bilo teško suočiti se sa gubitkom.
- Voja je ispričao kako je stigao na promociju i kako su njegovi prijatelji odmah primetili da nešto nije u redu. Kada su ga upitali šta se desilo, on je tek na pola govorio o tragediji. Iako je bio u dubokoj tuzi, nastavio je da obavlja svoje obaveze, noseći u sebi i osećanje tuge i ponosa. Ponos što mu je otac dao snagu da izdrži teške trenutke, i tugu što je morao da se oprosti sa voljenom osobom.
Ova emotivna ispovest pokazuje koliko su gubici, posebno onih najbližih, teški i kako ostaju duboko usađeni u sećanje. Voja je podelio svoje iskustvo ne samo kao ličnu priču, već i kao podsetnik svima koliko je važno ceniti trenutke sa svojim bližnjima i biti spreman da se nosi sa životnim izazovima.
- Iako je prošlo mnogo godina od tih dana, bol zbog gubitka oca ostao je sa njim, ali je naučio da nastavi dalje, noseći se sa tugom i sećanjem na sve što su zajedno prošli. Njegova priča o poslednjem susretu i bolnom rastanku daje snagu i podseća na važnost porodice i podrške u najtežim trenucima života.
BONUS TEKST
Miroslav Ilić, rođen 1950. godine u malom mestu Mrčajevci, decenijama je jedan od najpoznatijih glasova narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova karijera ostavila je dubok trag u muzičkoj tradiciji regiona, ali iza svetala reflektora i pozornice kriju se priče koje govore o teškim ličnim dramama i borbama. Među njima najviše pažnje privlači ona koja se tiče Mirjane Antonović, žene koja je postala poznata ne samo zbog svojih odnosa sa Miroslavom Ilićem, već i zbog višegodišnjeg i javno praćenog sudskog procesa sa njim.
- Nedavno je Mirjana ponovo privukla pažnju javnosti objavom na društvenim mrežama, gde je podelila crno-belu fotografiju koja nosi više od samog vizuelnog zapisa. Na slici su bili tada mladi i poznati muzičari poput Tome Zdravkovića, Meri Miljković i Pavla Dimitrijevića, dok je Mirjana držala macu u naručju. Ta jednostavna objava predstavljala je ne samo nostalgični podsetnik na neka prošla vremena, već i prozor u jedan svet ispunjen emocijama, umetnošću i složenim životnim putevima koji su oblikovali njen život.
