U današnjem članku vam pišemo na temu inspirativne priče o Fumiko Tašekita Knežević, Japanki koja je zaljubila u harmoniku, srpsku muziku i našu tradiciju. Njena priča je dokaz da prava strast prema nečemu može dovesti do ostvarenja sna, čak i kada dolazite iz sasvim različite kulturne sredine.
Fumiko je već na prve taktove harmonike osjetila snažnu povezanost sa muzikom, što je kasnije postalo ne samo njen životni poziv, već i put koji ju je doveo do Srbije. Od svoje prve posete 2000. godine, kada je istraživala kako ljudi žive u Srbiji, do toga da je 2003. godine odlučila da ostane, Fumiko je dokazala koliko je njena ljubav prema muzici bila snažna. Njeno srce ukrao je i jedan Bojan, čije ime joj je postalo omiljeno, a ljubav prema njemu nije bila samo priča o strastvenoj vezi, već i o spajanju dva sveta.
Kao mlada devojka u Japanu, Fumiko je oduvek bila privučena tradicijom Istočne Evrope. Folklor i klasična muzika iz tog regiona, uključujući srpske, makedonske i bugarske igre, postali su njeni omiljeni žanrovi. Iako je prvo igrala folklor, njeno pravo zanimanje bilo je za harmoniku, instrument koji je u potpunosti osvojio njeno srce. Kada je 2000. godine prvi put došla u Srbiju, imala je priliku da zaista oseti šta znači živeti sa muzikom – prisustvovala je svadbi, igrala uz trubače, pila rakiju, a sve to je oblikovalo njenu snažnu ljubav prema našoj muzici. Srpska muzika je odmah osvojila Fumiko jer je, kako sama kaže, imala “merak” – onu snagu i dušu koju nije mogla da nađe u Japanu.
Prvi susret sa Srbijom nije samo bio put ka ostvarivanju muzičkog sna, već i početak njene ljubavne priče sa Bojanom Kneževićem. Njihov susret, preko zajedničke prijateljice, bio je početak romanse koja je, i pored kulturnih razlika, brzo postala snažna. Različitosti nisu bile prepreka, već su ih spajale – Fumiko je prihvatila srpske običaje, dok je Bojan poštovao njenu japansku kulturu. Iako joj je bilo teško da se navikne na običaj da muž dovodi devojku kod svojih roditelja, Fumiko se brzo uklopila, a njihova ljubav i danas traje.
Osim ljubavi prema muzici i svom partneru, Fumiko je pronašla i svoju profesionalnu strast. Uz pomoć legendarnog harmonikaša Calea Mitrovića, koji je postao njen mentor, Fumiko je ubrzo napredovala u sviranju harmonike. Cale je prepoznao njen talent i ljubav prema srpskoj muzici, iako je bilo potrebno mnogo truda da bi postala majstor instrumenta. Fumiko se setila svojih početaka, kada je vežbala u KUD-u “Gradimir” i gledala druge muzičare, a sada je ona među najboljima.
Njena ljubav prema Srbiji ne prestaje samo na muzici. Fumiko je dobila i specijalno priznanje 2020. godine za svoje zalaganje u očuvanju srpskog jezika i kulture, jer je aktivno promovisala srpsku narodnu muziku u Japanu kroz japansko-srpski duo Fu-Go. Takođe, postala je član japanskog trija EN, čime je spojila dve kulture, čime je dokazala svoju posvećenost stvaranju mostova između Srbije i Japana.
U ovoj priči, ljubav prema muzici, zemlji i partneru nikada nije bila jednostavna. Ali Fumiko je svojim trudom i strašću stvorila život koji je zaista njen. Zahvaljujući svojoj neupitnoj posvećenosti, ona danas živi svoj san, dok širi ljubav prema našoj muzici i kulturi u svetu. Ova priča je dokaz da, ma odakle dolazili, ako imamo dovoljno strasti i posvećenosti, možemo ostvariti velike stvari, te se povezati sa drugim kulturama, stvarajući čudo kroz umetnost i ljubav
