Dobra higjena je pola zdravlja,tako su nas učili još od malih nogu ali u današnjem kontraverznom svetu sve ono što su nas učili ispada da je natčno.Jedan doktor je sproveo eksperiment sam na sebi tako što se nije nikako kupao a šta se to desilo pročitajte u nastavku..
- Eksperiment koji je sproveo dr Džejms Hamblin, profesor sa Univerziteta Jejl, izazvao je veliku pažnju kako u stručnim, tako i u širim društvenim krugovima. Ovaj nesvakidašnji poduhvat počeo je pre više od osam godina, kada je dr Hamblin odlučio da prestane da koristi komercijalne proizvode za ličnu higijenu – uključujući sapun, šampon i dezodorans. Odluka nije bila posledica lenjosti niti ekscentričnog ponašanja, već namerna i pažljivo isplanirana strategija sa jasnim naučnim ciljem: da proveri kako proizvodi za higijenu utiču na kožu, posebno na njen mikrobiom.
Mikrobiom kože, kako objašnjava, čini ogroman broj mikroorganizama koji obitavaju na površini tela i imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja kože. Njegova hipoteza je bila da prečesto i preintenzivno čišćenje tela narušava prirodnu ravnotežu ovih mikroorganizama, slabi odbrambene funkcije kože i zapravo može dovesti do pojave iritacija, infekcija i drugih dermatoloških problema.
- Nakon što je odlučio da prestane sa uobičajenim kupanjem, tokom prvih nekoliko meseci dr Hamblin je primetio snažniji telesni miris, što je i očekivano, jer je telo počelo da se prilagođava novim uslovima. Međutim, kako vreme prolazi, tvrdi da je miris postepeno nestao i da je došlo do stabilizacije prirodne flore kože. Od tada, njegova rutina se sastoji samo od tuširanja vodom, bez dodatnih sredstava. Prema njegovim rečima, telo se samo reguliše, bez potrebe za agresivnim sredstvima koja uklanjaju i korisne bakterije zajedno sa nečistoćama.
U svojoj knjizi “Clean: The New Science of Skin”, dr Hamblin detaljno razmatra savremene standarde higijene i stavlja ih pod lupu, postavljajući pitanje – da li smo zapravo preterali? Po njemu, današnja kultura opsesivnog čišćenja ne potiče iz stvarnih medicinskih potreba, već iz društvenih normi i marketinškog uticaja industrije kozmetike i lične higijene.
- Jedan od njegovih ključnih zaključaka jeste da “previše čišćenja boli” – ne nužno fizički, već u smislu da dugoročno šteti koži. Upotrebom sve agresivnijih preparata za negu tela uklanjaju se ne samo nečistoće i znoj, već i slojevi korisnih mikroorganizama i prirodnih ulja koji štite i neguju kožu. Rezultat toga može biti oslabljena otpornost, suva i osetljiva koža sklona upalama.
Važno je naglasiti da dr Hamblin ne poziva na potpuno odricanje od higijene. Naprotiv, on zagovara pristup koji se bazira na umerenosti i razumevanju stvarnih potreba tela. Po njemu, higijena treba da bude funkcionalna, a ne ritualna – dovoljno da spreči bolesti, ali ne toliko agresivna da narušava prirodnu ravnotežu organizma.
- Njegova poruka je da razmislimo o svojim navikama, da se ne prepuštamo slepom poštovanju trendova i da pokušamo da pronađemo balans između čistoće i prirodne zaštite kože. Takođe, dr Hamblin poziva na veće razumevanje naučnih osnova kože i njenih funkcija, kako bismo donosili informisane odluke o svom telu, umesto da slepo pratimo reklamne poruke.
Iako njegov eksperiment i dalje izaziva kontroverze, pogotovo u kulturi koja visoko vrednuje “miris svežine”, ono što se ne može osporiti jeste da je otvorio prostor za nova pitanja i potencijalna istraživanja u oblasti dermatologije i mikrobiologije. Možda nećemo svi odjednom odbaciti šampon i sapun, ali svakako ćemo se zapitati – da li je manje ponekad zaista više?
