Današnje izdanje prati priču milionera čiji se život naglo promenio nakon iznenadnog susreta sa gladnom devojčicom…
U jednom od najluksuznijih restorana u gradu, mestu gde se okupljaju bogataši, poznate ličnosti i političari, za stolom je sedeo milijarder Richard Hale. Navikao na raskoš, besprekorne konobare i savršeno aranžirane tanjire, tog dana nije očekivao da će mu život promeniti tiha rečenica izgovorena nežnim, ali odlučnim glasom. Pored njegovog stola stajala je devojčica, mršava i bleda, odevena u iznošenu haljinu i cipele koje su odavno izgubile oblik. Pogledala ga je krupnim očima i pitala: „Imaš li ostataka hrane?“
Reči su ga pogodile jače nego ijedna poslovna odluka u životu. Navikao je da vodi računa o milijardama, da gradi fabrike i kupuje kompanije, ali nikada do tada nije osetio ovakav teret u grudima. Pred njim je stajala gladna devojčica koja je tražila tek ono što drugima ostaje. Konobar je požurio da je udalji, ali Richard ga je zaustavio. Nije mogao da ignoriše ono što je video u njenim očima – glad, tugu i nadu u isto vreme.„Kako se zoveš?“ upitao je. „Maja“, odgovorila je tiho. „Ne tražim mnogo. Samo ako ti ostane.“
- U tom trenutku Richard se setio svog detinjstva. Njegova majka, umorna i iscrpljena, često je preskakala obroke kako bi on imao šta da pojede. Iako je danas bio jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, te uspomene nikada nisu izbledile. Pozvao je Maju da sedne za njegov sto. Restoran je utihnuo, gosti su ga posmatrali s čuđenjem, ali on se nije obazirao. Gledao je kako devojčica jede najpre brzo, a onda sve sporije, kao da se boji da će hrana nestati.
Između zalogaja, Richard ju je pitao o porodici. Saznao je da živi sa majkom, koja je teško bolesna i nesposobna za rad. Njihov dom bila je oronula zgrada kraj pruge, a život niz neplaćenih računa i lekova koje nisu mogli da priušte. Kada je te večeri otišao s Majom do njenog stana, dočekala ga je iscrpljena žena, Angela, koja je sa stidom pokušala da se izvini što je dete došlo da moli za hranu. Richard joj je odgovorio da ga nije uznemirila, već probudila.
- Pogledao je razbacane koverte s opomenama, video madrac na podu i shvatio da u tim uslovima živi dete koje ga je pitalo za ostatke. Ubrzo je doveo svog privatnog lekara, obezbedio lekove i smeštaj u klinici za Angelu. Za Maju je donosio hranu, knjige i igračke, a svaki put kada bi je posetio, ona ga je dočekivala osmehom punim zahvalnosti.
Angela je isprva pokušavala da odbije pomoć, govoreći da ne žele milostinju. Richard joj je odgovorio da to nije milostinja, već ulaganje u budućnost njene ćerke. Nakon što se oporavila, obezbedio joj je posao u jednoj od svojih firmi, a njima dvema novi stan u sigurnom i mirnom naselju. Kada su se uselile, Maja je trčala po stanu, srećna što prvi put u životu ima svoju sobu. Njena majka je šapatom priznala da to dete nikada nije imalo takav osećaj sigurnosti.
Vremenom, Richard je postao stalni gost u njihovom domu. Pomagao je Maji u školi, vodio je u parkove, kupovao knjige i slušao njene priče. Angela je sve više verovala u njegovu iskrenost, iako je u početku sumnjala u razloge tolikog interesovanja. Jednog popodneva ga je upitala zašto to radi. Tada joj je ispričao svoju priču – kako je kao dete bio gladan, kako je njegova majka žrtvovala sebe za njega i kako je jedan komšija pomogao njihovoj porodici kada im je bilo najteže. Tada je sebi obećao da će, ako ikada uspe, isto učiniti za nekog drugog.
- Sada je, posle godina uspeha i luksuza, konačno ispunjavao to obećanje. Nije to bila poslovna transakcija, niti potez za medije. Bio je to čin zahvalnosti i ljudskosti.
Jedne večeri, Maja mu je donela crtež. Na slici su bili ona i on, držeći se za ruke. Ispod je napisala: „Ne ostaci. Porodica.“ Richard se nasmešio i osetio da je upravo u tim rečima sadržano sve što je ikada želeo da postigne – da svojim životom i bogatstvom vrati ono što je jednom davno dobio.
