Jedan od krucijalnih saveta za naš imuni sistem jeste zdravlje i briga o našim crevima s obzirom da iz njih sve i dolazi.Doktorka je u jednom izlaganju dala savet s čime to možrmo unaprediti crevnu floru i time sprečiti naredna oboljenja.U nastavku današnjeg članka saznajte koja je to namirnica koju bi trebalo svakodnevno konzumirati a koja je najbolja za izbegavati…
U savremenom načinu života, obeleženom brzim tempom, stresom i često neadekvatnom ishranom, mnogi ljudi potpuno zanemaruju važnost dijetalnih vlakana. Upravo su vlakna jedan od ključnih faktora za očuvanje zdravlja celog organizma, a njihovo pravilno uvođenje u ishranu može značajno uticati ne samo na varenje, već i na imunitet, nivo energije, pa čak i mentalno stanje.
Creva igraju mnogo važniju ulogu nego što većina ljudi pretpostavlja. Ne služe samo za varenje i apsorpciju hranljivih materija – ona su takođe centar našeg imunološkog sistema. Naučnici procenjuju da se čak oko 70% imunoloških ćelija nalazi upravo u crevima, tačnije u njihovoj sluzokoži. Ove ćelije predstavljaju barijeru i prvu liniju odbrane organizma od virusa, bakterija i drugih štetnih agenasa.
Tokom letnjih meseci problemi sa varenjem postaju još izraženiji. Visoke temperature, česta konzumacija hladnih pića, masne i brze hrane, kao i neredovni obroci mogu ozbiljno poremetiti rad creva. Zbog toga je važno obratiti pažnju na ishranu i u svakodnevne obroke uključiti hranu bogatu vlaknima, koja prirodno podstiče rad probavnog sistema i sprečava neprijatnosti kao što su nadimanje, zatvor i osećaj težine.
Dijetalna vlakna imaju višestruku korist za ljudsko zdravlje:
1. Podržavaju zdravlje digestivnog sistema:
Vlakna omogućavaju lakše kretanje hrane kroz creva i doprinose redovnoj stolici. Osim toga, pomažu u detoksikaciji organizma, jer omogućavaju brže izbacivanje toksina. Vlakna takođe hrane korisne bakterije koje žive u našim crevima, doprinoseći zdravoj crevnoj mikroflori, što je osnova za snažan imunitet.
2. Smanjuju rizik od hroničnih bolesti:
Brojne studije pokazuju da redovan unos vlakana značajno smanjuje rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i određenih oblika raka, posebno raka debelog creva. Vlakna takođe pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i snižavanju lošeg holesterola, što ih čini izuzetno korisnim za sve koji imaju metaboličke poremećaje.
3. Jačaju imunitet:
Zdrava creva = snažan imunitet. Vlakna pomažu u očuvanju integriteta crevne sluzokože i omogućavaju imunološkom sistemu da efikasno reaguje na patogene. Na taj način, redovan unos vlakana doprinosi otpornosti organizma na infekcije i upalne procese.
Koliko vlakana je dovoljno?
Preporučena dnevna količina dijetalnih vlakana iznosi između 25 i 30 grama, u zavisnosti od pola, uzrasta i fizičke aktivnosti. Nažalost, većina ljudi ne unosi ni polovinu od ove preporučene količine. Savremena ishrana, bogata prerađenom hranom, rafinisanim šećerima i belim brašnom, gotovo je lišena prirodnih vlakana, dok se voće, povrće i integralne žitarice unose sve ređe.
Kako postepeno uvesti više vlakana u ishranu?
1. Postepeno povećavajte unos:
Nemojte odmah menjati celokupnu ishranu. Počnite tako što ćete svakom obroku dodati porciju voća, povrća ili integralnih žitarica. Važno je da se telo postepeno navikava kako bi se izbegli gasovi, nadimanje i druge neprijatnosti.
2. Birajte integralne varijante:
Zamenite beli hleb i beli pirinač proizvodima od celog zrna. Ovsene pahuljice, integralni pirinač, heljda, ječam i slično odlični su izvori vlakana.
3. Unosite dovoljno tečnosti:
Vlakna apsorbuju vodu i formiraju meku stolicu. Ukoliko ne pijete dovoljno vode, vlakna mogu imati suprotan efekat i izazvati zatvor.
4. Raznovrsna ishrana:
Uključite razne izvore vlakana tokom dana – na primer, za doručak pojedite ovsene pahuljice sa jogurtom i svežim voćem. Za ručak obrok salatu sa mahunarkama i integralnim hlebom. Za užinu grickajte orahe ili štapiće šargarepe. Za večeru, povrće na pari i porcija smeđeg pirinča mogu biti odličan izbor.
Zdravlje našeg digestivnog sistema ima direktan uticaj na celokupno zdravlje. Kada su creva u ravnoteži, ceo organizam funkcioniše bolje – osećamo se energičnije, fokusiranije, bolje spavamo i ređe oboljevamo. Uzimajući u obzir sve prednosti, jasno je da vlakna ne treba posmatrati kao dodatak ishrani, već kao njen neizostavni deo.
Zato sledeći put kada planirate obrok, razmislite koliko vlakana ste uključili – jer ulaganje u zdravlje creva danas, znači ulaganje u opšte zdravlje sutra.
