1993. godine, tokom ratnih užasa u Sarajevu, Ivanka Šućur, majka troje dece, napravila je hrabar i plemenit gest koji će joj zauvek promeniti život. U ruševinama Hrasnice, pod bombardovanjima, Ivanka je pronašla jednogodišnjeg dečaka, Elvisa Salkanovića, napuštenog i u opasnoj situaciji. Ova priča o hrabrosti i ljubavi postala je simbol istinske nesebičnosti, ali i ohrabrenje za sve nas kako bismo se podsetili na pravu vrednost ljubavi i porodice.
Nepredvidive okolnosti u ratnom Sarajevu
Ivanka je tog oktobra 1993. godine, izlazeći iz kuće da donese vodu, čula plač. Pronašla je Elvisa, bebu koja je držala flašicu s prokislim mlekom, a odeća mu je bila blatnjava. U tom trenutku, Ivanka nije imala dilemu. Uzeo je bebu, donela ga kući i odmah ga uključila u svoju porodicu. Njena deca, Goran, Zvezdana i Svetenka, prihvatila su Elvisa s ljubavlju, a Goran je odmah rekao da ga neće nikome dati. Zajedno su mu pružili dom, sigurnost i ljubav.
Iznenadna saznanja o Elvijsovoj prošlosti
Na nozi Elvisa pronađena je cedulja u kojoj je stajalo: „Majka umrla, otac pobegao. Moli se onaj ko nađe dete da se preda policiji da mu se nađe otac“. Elvisova biološka majka, koja je bila muslimanka, nažalost nije mogla da preživi ratne strahote. Njen biološki otac je pobegao u selo blizu Tuzle, a Elvis je ostao sam u ruševinama, bez ikoga da se brine o njemu.
Ivanka je s ljubavlju odgajala Elvisa i uverila ga da je njegova prošlost neće definirati. Međutim, kada je Elvis imao osam godina, pitao je o svojoj biološkoj majci, zbog čega je napustila. Ivanka je rekla da majke ponekad donose teške odluke u životu i da to nije bila njegova krivica. Elvis nikada više nije pitao.
Ivanka: Žena velikog srca
Ivanka je postala simbol hrabrosti i ljubavi. Ne samo da je spasila Elvisa, nego je tokom rata pokazala izuzetnu dobrotu prema svima. Brinula je o starijoj komšinici Adili Trivučić, čiji je sin poginuo tokom rata. Ivanka je nosila obroke, pozajmljivala novac za sahranu, iako nije imala dovoljno. Posvetila se svojoj deci i bila im stub snage, uprkos gubicima i teškoćama koje su joj život nosio.
Nagrada za ljubav i požrtvovanost
Ivanka je nagrađena za hrabrost. U Italiji, u „Parku pravednika“, podignut je spomenik u njenu čast, a dobila je nagradu “Srce na dlanu” i priznanje „Duško Kondor“ za svoje humanitarno delo. No, Ivanka je uvek govorila da joj nagrade nisu bile bitne, jer je najveća nagrada bila ljubav njene dece, a posebno Elvisa, koji je odrastao u njenoj porodici.
Porodica i život nakon Ivankine smrti
Ivanka je preminula 2016. godine, ostavljajući iza sebe četvoro dece i četvoro unučadi. Njena deca i Elvis, koji su bili uz nju do poslednjeg trenutka, i dalje čuvaju njene vrednosti. Elvis se seća kako je poslednje nedelje njenog života bio uz nju, a sada se suočava sa gubitkom svoje voljene majke. Planira da krene u inostranstvo, ali priznaje da će mu biti teško da napusti svoju braću i sestre.
Završna misao
Priča Ivanke Šućur i njenog usvajanja Elvisa Salkanovića pokazuje da ljubav i hrabrost ne poznaju granice. Ivanka nije bila samo majka svom troje dece, već i Elviju, kojeg je spasila iz ruševina rata i dala mu novu šansu za život. Njen život je dokaz da se prava vrednost ne nalazi u materijalnim stvarima, već u ljubavi koju pružamo drugima. Ivanka je zaista bila izuzetna žena, i njena priča o nesebičnoj ljubavi i hrabrosti zauvek će živeti u srcima svih koji su je poznavali.
