Život priča čudne priče i vodi nas na čudne puteve tako je odveo i našu glavnu junakinju ovog članka a sve o njenom izvanrednom putovanju saznajte u nastavku članka.
- U svojim dvadesetim godinama, Gaja Dominici, mlada žena iz Italije sa uspešnom karijerom fotoreporterke i stabilnim porodičnim životom, donela je odluku koja će joj promeniti čitav život – spojila je svoju ljubav prema putovanjima i fotografiji, ne sluteći da će je jedno od tih putovanja potpuno udaljiti od svega poznatog.
Godine 2014. Gaja je boravila u Keniji, istražujući i dokumentujući lokalni život, kada je upoznala Ntoijaija Korutu, Masai ratnika. Njihov susret bio je sudbonosan – iz njega se razvila snažna ljubav koja je prevazišla kulturne i geografske barijere. Tada je Gaja odlučila da napusti sve što je do tada gradila: karijeru, Italiju, sigurnost i komfor, kako bi započela novi život usred afričke savane, u plemenskoj zajednici Masai naroda.
- Gaja priznaje da bi se, da joj je neko ranije rekao da će život provoditi sa ratnikom iz savane, samo nasmejala. Danas, međutim, upravo taj život opisuje kao ostvarenje svoje unutrašnje priče, ne znajući kuda će ih sve to odvesti, ali sa sigurnošću da žele da budu zajedno.
Nakon nekoliko godina provedenih u Keniji, 2018. godine se vratila u Italiju da bi porodici saopštila da želi da se uda za Ntoijaija i da zauvijek ostane u Africi. Odluka nije naišla na odobravanje, posebno ne od njenog oca, koji je teško prihvatao činjenicu da mu ćerka želi da živi bez struje, vode i svih pogodnosti savremenog života. Ipak, Gaja nije pokleknula pred preprekama. Svadba je održana 28. decembra iste godine u Najrobiju, a ljubav para je ubrzo dobila i novo poglavlje rođenjem njihove ćerke. U zajednici je dobila i novo ime – Naramatišo, što simbolično označava njeno potpuno prihvatanje i integraciju u novu kulturu.
- Ono što Gaju izdvaja jeste njena potpuna predanost i iskreno prihvatanje načina života koji je mnogima nezamisliv. Živi u kući napravljenoj od blata i životinjskog izmeta, bez kupatila, električne energije ili tekuće vode. No, to joj ne smeta – najvažnije joj je da je sa suprugom i detetom. Sa velikim poštovanjem govori o mužu, ističući da ponekad čak i kuva kada njoj ponestane snage – što je u Masai kulturi retkost i znak njegove posvećenosti. Jedan od detalja koji je izazvao veliko iznenađenje jeste običaj da svekrva mladoj snaji pripremi postelju i večeru za prvu bračnu noć, čime simbolično izražava podršku i želju za harmoničan početak zajedničkog života.
Masai kultura, iako bogata tradicijama i običajima, zna biti veoma zahtevna, naročito prema ženama. Život u zajednici se odvija u „bomi“, ograđenom prostoru sa više kuća koje žene grade same, koristeći zemlju, travu i ostale prirodne materijale. Žene su zadužene za većinu svakodnevnih poslova – od brige o deci do pripreme hrane – a često se posmatraju i kao deo porodične razmene, gde se stoka nudi u zamenu za ruku ćerke.
- Obredi inicijacije, poput obrezivanja dečaka bez anestezije, su deo tradicije, kao i rana udaja devojčica. Muškarci se takmiče u skakanju u vis da bi impresionirali devojke, a bogatstvo se meri brojem grla stoke – onaj ko ima manje od 50 grla smatra se siromašnim. Stoka je osnov egzistencije, a veruje se da im je celokupnu stoku poklonio bog Engai, te je njihova dužnost da je čuvaju.
Prepoznatljivi su po odeći jarkih boja, a žene su ukrašene perlicama, minđušama i raznim detaljima. Papuče izrađuju od automobilskih guma, što im obezbeđuje trajnost i praktičnost.
- Uprkos svemu, Gaja kaže da se oseća ispunjeno. Iako živi u sredini s mnogo ograničenja i izazova, ona ne oseća da je izgubila slobodu – naprotiv, oseća da je pronašla pravu slobodu u jednostavnosti, ljubavi i zajedništvu. Njena porodica je vremenom prihvatila njen izbor, jer su shvatili da je sreća jedino merilo ispravnosti odluke.Gaja Dominici danas živi daleko od sveta koji je nekada poznavala, ali sa srcem koje je pronašlo dom – ne samo u prostoru, već u ljudima i svakodnevici koju je svesno izabrala.
