Često se osvrćemo na prošla vremena i ponekada čak i sami sebe uhvatimo u izgovaranju reči “Eh,prije je bilo lakše..” ali da li je baš tako?U nastavku današnjeg članka pišemo malo o tim vremenima koje doista jesu bila lepa u jednu ruku a mukotrpna u drugu..
- U svakodnevnim razgovorima sve češće čujemo kako je nekada život bio jednostavniji, zdraviji i lepši. Ljudi se rado prisećaju prošlih vremena, opisujući ih kao doba kada se disalo punim plućima, kada su žene rađale bez pomoći lekara, bolesti su navodno bile retkost, a porodice brojne i snažne. Međutim, kada se istina ogoli, ona se pokaže daleko drugačijom – i znatno surovijom.
Mnogi aspekti života koje danas smatramo osnovnim i neupitnim, nekada su bili luksuz, a često i nedostižna želja. Prava žena bila su gotovo nepostojeća. Pravo glasa, obrazovanje, sloboda izbora, čak i osnovna zdravstvena zaštita – za žene su bile privilegije koje su dolazile tek nakon dugotrajne borbe.
- Zdravstveni sistem kakav danas poznajemo nije postojao. Bolesti koje su danas gotovo iskorenjene, nekada su bile smrtonosne. Deca su umirala od boginja, šarlaha, upala, a porođaj je bio opasnost po život. Žene su često umirale na porođaju, bez ikakve pomoći ili mogućnosti da budu spasene. Vanmaterične trudnoće i postporođajna krvarenja nisu bile dijagnostikovane – jednostavno, to je bio kraj.
Ne treba ići daleko u prošlost da bi se uvidela težina tadašnjeg života. Naši preci, tek nekoliko generacija unazad, živeli su u uslovima koje bismo danas smatrali nepodnošljivim. Ne zato što su bili manje sposobni ili otporni, već zato što nisu imali sredstva i znanja koja su danas dostupna gotovo svima.
- Nekada nije bilo ni govora o kontracepciji. Žene su rađale onoliko puta koliko su zatrudnele, često protiv svoje volje. Neželjena deca su ostavljana, prepuštana sudbini, jer porodice nisu imale sredstava ni snage da ih podižu. Društvo je bilo nemilosrdno, posebno prema ženama, čiji glas se nije čuo. Nasilje nad njima nije se tretiralo kao zločin – ono je bilo deo svakodnevice.
Higijena je bila na vrlo niskom nivou. U priručnicima za žene iz 19. i 20. veka može se videti koliko su tadašnja uputstva bila siromašna, neretko i opasna. Orgazam kao pojam nije postojao, a žensko telo bilo je predmet vlasništva, ne poštovanja.
- Pojava savremene medicine, dostupne kontracepcije, prava na izbor, mogućnosti obrazovanja i samostalnog života predstavljaju ogroman iskorak u civilizacijskom razvoju. Danas žene mogu da odlučuju o svom telu, da voze, rade, studiraju, razvode se i žive same ako to žele. Mogu da nose ono što žele, govore ono što misle, putuju, glasaju i stvaraju sopstvene puteve.
Društvo i dalje ima svojih problema. Nesigurnost, krize i izazovi nisu nestali. Ali, ako uporedimo sadašnjost sa prošlošću, jasno se vidi da živimo u jednom od najbezbednijih i najhumanijih perioda koje je čovečanstvo ikada imalo. Ono što danas uzimamo zdravo za gotovo, nekada nije bilo ni zamislivo.
- Zahvalnost za sve ove slobode i prava ne treba da potiče iz straha, već iz svesti da su one izborene kroz decenije i vekove borbe, hrabrosti i odricanja prethodnih generacija. Svaka sloboda koju danas imamo rezultat je nečijeg glasa koji je nekada bio utišan. I upravo zato, važno je da ih čuvamo, cenimo i ne zaboravimo – jer povratak u „stara vremena“ ne bi značio povratak jednostavnijem životu, već gubitak dostojanstva i osnovnih ljudskih prava.
