Rat nikome nije doneo dobra,a posebno ne onima koji su i u toku tih teških dana bili i ostali odani i pošteni.U nastavku današnjeg članka Vam prenosimo ispovets jednog čoveka koji je sa ranom na srcu otvorio dušu i ispričao jezive detalje o tome kako jedan čovek može nisko pasti..
- Tokom ratnih godina u Bosni i Hercegovini, narod je svakodnevno bio izložen velikim patnjama – od gladi i siromaštva, do stalne borbe za preživljavanje. U takvom ambijentu, kada su osnovne životne potrebe postale gotovo nedostižan luksuz, solidarnost među ljudima bila je često jedino utočište. Ipak, nisu svi delili istu ljudsku odgovornost i saosećanje.
U tom periodu pojavile su se i situacije koje su ostavile duboke ožiljke na kolektivnu svest, naročito onda kada su pojedinci iz sopstvene zajednice iskorišćavali opštu nesreću za ličnu korist. Jedan od svedoka tog vremena izjavio je da su se u nekim mestima vreće brašna kupovale od pripadnika druge strane sukoba za 50 nemačkih maraka, a zatim preprodavale sunarodnicima po ceni od čak 1000 maraka. Ova rečenica ne oslikava samo ekonomsku kalkulaciju, već mnogo više – moralni sunovrat i nepravdu koju su mnogi tada iskusili.
- Takva praksa nije bila usamljen slučaj. Bilo je mnogo onih koji su u ratnom haosu videli priliku da se obogate na račun tuđe muke. Dok su jedni riskirali život kako bi prehranili porodicu ili pomogli komšiji, drugi su bez trunke griže savesti koristili okolnosti kako bi akumulirali kapital i sticali moć. Mnogi od tih ljudi danas su imućni i ugledni, dok su istinski borci, oni koji su dali sebe za zajednicu, često ostavljeni po strani, zaboravljeni i prepušteni životu na rubu egzistencije.
Svedočanstva iz tog perioda osvetljavaju tamne strane ljudske prirode koje izbijaju u trenucima krize. Ljudi se tada dele na one koji pomažu i one koji iskorištavaju. Priče o tome kako su osnovne namirnice, poput brašna, postajale sredstva za bogaćenje govore o dubokoj krizi vrednosti koju su mnogi tada prepoznali, ali nisu mogli da zaustave.
- Međutim, nije sve bilo mračno. Uprkos toj pohlepi i nepravdi, većina ljudi je sačuvala dostojanstvo i humanost. Delili su poslednje zalogaje, pomagali jedni drugima i pružali podršku. Ta solidarnost, iako ponekad tiha i nevidljiva, činila je razliku između života i smrti. Takvi ljudi nisu tražili nagrade ni priznanja, a danas ih retko ko spominje.
Vreme koje je prošlo nije uspelo da izbriše bol i gorčinu koju su ostavile nepravde. Naprotiv, te priče još snažno odzvanjaju u kolektivnoj svesti. One nas podsećaju na to koliko je važno ostati čovek, čak i u najtežim okolnostima. I koliko je važno da društvo ne zaboravi istinske heroje – ne one s novcem, već one sa srcem.
- Iz svega toga mora se izvući jasna pouka. Zajedništvo i empatija su temelji zdravog društva. Bez njih, lako se urušavaju moralni oslonci i sve se svodi na puko preživljavanje. Ratna iskustva treba da nas nauče kako se ne sme graditi budućnost. I upravo zato, sećanja na te godine, i na ljude koji su tada pokazali pravo lice – bilo da je ono bilo časno ili pohlepno – ostaju važan deo lekcije koju ni današnje generacije ne bi smele da zaborave.
