Mnogi vrtlari i ljubitelji prirode ni ne znaju da se u njihovom dvorištu može kriti biljka koju stručnjaci nazivaju najopasnijom u Evropi. U nastavku saznajte koja je to biljka kako bi u budućnosti mogli više voditi računa o tome kakve biljke se nalaze u Vašem vrtu…
Malo je ljudi koji su uopšte svesni da u prirodi postoje biljke koje, iako naizgled bezazlene i lepe, kriju smrtonosnu opasnost. Jedna od takvih biljaka je beladona, poznata i kao “vražja trešnja” ili “vještičja biljka”. Njena privlačna spoljašnjost često zavara prolaznike i radoznalu decu, dok se iza tog nežnog izgleda krije moćan otrov koji može da ugrozi ljudski život. Opasnost je još veća zato što svi njeni delovi – od korena do lista, cveta i bobica – sadrže snažne toksine. Dovoljno je samo nekoliko plodova da dete bude u ozbiljnoj životnoj opasnosti.
- Beladona je višegodišnja biljka koja raste do jednog metra u visinu. Lako se prepoznaje po tamnozelenim, širokim listovima i zvonastim cvetovima ljubičaste boje. Najopasniji deo su plodovi – sjajne, crne bobice koje izgledaju gotovo identično višnjama. Njihov privlačan izgled, u kombinaciji sa blagim ukusom koji ne odaje gorčinu otrova, čini ih posebno rizičnim za decu i kućne ljubimce. Dok odrasla osoba mora da pojede više bobica da bi došlo do fatalnog ishoda, za dete su dovoljne samo jedna ili dve. Upravo zbog toga stručnjaci naglašavaju da ovu biljku nikada ne treba saditi u dvorištima, posebno tamo gde borave deca ili životinje.
Ono što dodatno zabrinjava jeste to što beladona nije retkost. Rasprostranjena je širom Evrope i Azije, ali je vremenom dospela i na druge kontinente. Danas je možemo pronaći i u Sjedinjenim Američkim Državama. Raste na zapuštenim parcelama, pored puteva, u blizini kamenoloma i deponija. Često se pojavljuje i na zemljištima koja su napuštena i neobrađivana, pa može iznenada niknuti i tamo gde je najmanje očekujemo. Upravo ta njena prisutnost na dohvat ruke običnim ljudima čini je još opasnijom.
- Otrovnost beladone potiče od alkaloida koje sadrži – atropina, skopolamina i hijosciamina. Ove supstance direktno deluju na nervni sistem. Njihovi efekti mogu biti raznovrsni: od suvih usta, ubrzanog rada srca i zamućenog vida, pa sve do halucinacija, dezorijentacije i paralize. Ako se ne reaguje na vreme, posledice mogu biti smrtonosne. Posebno je podmuklo to što se simptomi mogu javiti tek nakon nekog vremena, često unutar sat vremena od konzumiranja, kada otrov već počne da utiče na mozak i telo. Zanimljiv, ali i zastrašujući podatak jeste da čak i med koji pčele proizvedu koristeći nektar beladone može biti otrovan za ljude. To znači da opasnost ne dolazi samo od direktnog kontakta sa biljkom, već i od njenih nuspojava u prirodi.
Ako se beladona slučajno pojavi u dvorištu ili na zemljištu blizu doma, potrebno je postupiti s velikim oprezom. Njeno uklanjanje mora da se obavi pažljivo i temeljno. Preporučuje se da osoba koja uklanja biljku obavezno nosi zaštitnu odeću: duge rukave, rukavice, čizme i pantalone. Cela biljka, zajedno sa korenom, mora se iskopati, jer može ponovo izrasti čak i iz najmanjih ostataka. Nakon vađenja, nikako je ne treba bacati na kompost, već spakovati u čvrstu plastičnu vreću i odložiti u običan otpad. Alat koji je korišćen pri uklanjanju obavezno treba dezinfikovati, a garderobu oprati odvojeno od ostalih stvari. Ako se beladona ponovo pojavi, naročito u ranoj fazi rasta, preporučuje se primena neselektivnih herbicida.
- Veliki problem predstavlja i to što se beladona lako može pomešati sa drugim biljkama. Jedna od čestih zabuna je mešanje sa vrstom poznatom kao “dupla kozja krv”. Ona ima bobice u paru i žute cvetove, dok beladona ima pojedinačne bobice i ljubičaste cvetove. Osim toga, kozja krv ima crvene listove oko plodova, dok beladona nema. Te razlike su od presudne važnosti, jer pogrešna procena može dovesti do tragičnih posledica.
Stručnjaci iz Instituta za zaštitu zdravlja u Srbiji upozoravaju da svake godine postoji nekoliko prijavljenih slučajeva trovanja usled neprepoznavanja otrovnih biljaka. Beladona je među onima koje se najčešće pogrešno procene. Lekari navode da se prvi simptomi trovanja obično javljaju unutar sat vremena – glavobolja, suva usta, grčevi i zbunjenost. Ako se ne potraži pomoć na vreme, stanje se rapidno pogoršava i može dovesti do ozbiljnih neuroloških komplikacija, pa i smrti. Zbog svega toga građanima se savetuje da nikada ne konzumiraju biljke i bobice koje nisu potpuno sigurni da su jestive. Iako priroda nudi mnogo darova, često ono što izgleda privlačno može biti izuzetno opasno. Toksikolozi podsećaju da je upravo lep izgled ono što najviše vara, jer mnoge otrovne vrste izgledaju privlačno i bezopasno.
- Beladona ima i svoju mračnu istoriju. U starim zapisima se pominje kao biljka koju su koristile veštice u raznim napicima i mazivima. Njeni efekti izazivali su vizije, osećaj lebdenja i halucinacije, što je u srednjem veku tumačeno kao znak magije. Ipak, posledice su često bile tragične. Danas, kada znamo hemijski sastav i efekte biljke, jasno je da se radilo o trovanju izazvanom moćnim alkaloidima. Uprkos tome, beladona i dalje budi radoznalost, a u nekim krajevima sveta se sporadično koristi u alternativnoj medicini, iako stručnjaci upozoravaju da i najmanja doza može biti kobna.
Ono što se može izvući kao najvažnija poruka jeste da prirodu treba posmatrati s divljenjem, ali i sa oprezom. Beladona je primer biljke koja spolja deluje nežno i lepršavo, ali u sebi nosi smrtonosnu pretnju. Njeno prisustvo u našoj blizini zahteva znanje, obazrivost i odgovornost. Ako je primetimo, dužni smo da reagujemo i uklonimo je kako bismo zaštitili sebe, decu, ljubimce i celu zajednicu. Jer, kada je u pitanju ova biljka, lepota zaista vara – i može imati posledice koje niko ne želi da iskusi.
