Jedna jako aktualna tema u moru ovih nesnosnih poskupljenja i promena koje nas dočekaju svko jutro čim otvorimo oči.U nastavku pogledajte koliku penziju možete da očekujete nakon 20 godina rada..
- Pitanje položaja penzionera u društvu godinama izaziva zabrinutost i raspravu. Iako se statistički može primetiti određeno povećanje penzija, svakodnevni život pokazuje da to nije dovoljno da se pokriju svi osnovni troškovi koje starije osobe imaju. Od januara tekuće godine, zabeležen je porast prosečne penzije za skoro 15 procenata, čime je prosečan mesečni iznos dostigao nešto manje od 46.000 dinara. Međutim, za mnoge penzionere, naročito one sa minimalnim stažom i najnižim doprinosima, takva povećanja su simbolična i nedovoljna.
Osobe koje su ostvarile pravo na penziju sa samo 20 godina radnog staža, posebno ako su prijavljivane na minimalnu zaradu, danas primaju mesečno oko 14.000 dinara. To je suma koja ne može da pokrije ni osnovne životne potrebe, a kamoli da omogući dostojanstven život. Situacija postaje još komplikovanija za one koji su tokom svog života bili izloženi političkom ili ideološkom progonu, a koji danas ostvaruju prava prema posebnim zakonima, kao što je Zakon o rehabilitaciji.
- Ovaj zakon omogućava osobama koje su bile lišene slobode iz političkih ili drugih sličnih razloga da ostvare posebne beneficije. Naime, vreme provedeno u zatvoru priznaje se kao poseban staž, i to u dvostrukom trajanju. Pored toga, period nezaposlenosti nakon izlaska iz zatvora, ukoliko je bio posledica političkog progona, takođe može biti priznat kao dodatni penzijski staž, i to do dve godine. Ključno je da osoba ima najmanje osam godina ukupnog penzijskog staža kako bi mogla da konkuriše za mesečnu novčanu naknadu po osnovu rehabilitacije.
Zakon propisuje da se taj posebni staž koristi isključivo za ostvarivanje prava na finansijsku naknadu, ali ne utiče na obračun iznosa redovne penzije. Dakle, iako ne može da poveća penzijski iznos, ovaj staž omogućava osobama da dobiju mesečnu podršku od države, kao oblik simbolične nadoknade za nepravde koje su pretrpeli.
- Visina ove naknade određuje se na osnovu prosečne zarade u državi, bez obračuna poreza i doprinosa. U 2024. godini taj iznos iznosi nešto više od 43.000 dinara. Isplata se vrši svakog 15. u mesecu, za prethodni mesec, a ako korisnik preminu, neisplaćeni deo naknade može postati predmet ostavinske rasprave.
Da bi neko ostvario ovo pravo, potrebno je da poseduje sudsku presudu o rehabilitaciji i da uz zahtev priloži dokumentaciju o periodu zatvora ili političkog progona, kao i aktivan račun za isplatu sredstava. Ove podatke zatim proveravaju nadležne službe, koje donose odluku o pravu na naknadu i njenoj visini.
- Za mnoge ljude koji su prošli kroz teške životne okolnosti, rehabilitacija ne znači samo zakonsko priznanje, već i moralnu satisfakciju. Ova zakonska mogućnost predstavlja pokušaj društva da se ispravi nepravda iz prošlosti, makar u simboličnom smislu.
Ipak, i dalje ostaje činjenica da su stariji građani među najugroženijima u ekonomskom smislu. Mnogi od njih zavise od pomoći porodice, dok se drugi bore sa svakodnevnim troškovima, lekom, grejanjem i hranom. Iako su neka zakonska rešenja na raspolaganju, pristup njima zahteva informisanost, administrativnu podršku i jasno razumevanje svojih prava.
- U vremenu kada se životni troškovi stalno povećavaju, a standard ostaje nizak, borba za dostojanstvenu starost nije samo lična, već i društvena odgovornost. Institucije moraju nastaviti da unapređuju zakone, ali i da omoguće penzionerima i rehabilitovanim licima da jednostavnije dođu do svojih prava. Jer dostojanstvena starost je pravo, a ne privilegija.
