- Kada sam imao osam godina, moj život se promenio iz korena. Tada nas je tata napustio, ostavljajući mene i moju majku same. Mama je bila mlada i činilo se da ćemo zajedno uspeti da izgradimo lep život, ali sudbina je imala drugačije planove.
Jednog jutra, dok je sunce tek probijalo kroz prozore naše male kuće, mama se probudila i shvatila da ne može da pomeri svoje telo. Paraliza je došla iznenada, bez upozorenja. Za mene, osmogodišnjeg dečaka, to je bio šok koji nisam znao kako da razumem. Sve što sam znao bilo je da ne smem da je ostavim samu. Proveo sam šest meseci pored nje, svaki dan pokušavajući da joj budem podrška i nadajući se da će jednog jutra ustati i opet biti ona ista nasmejana žena koja me uspavljivala pričama.
- Jedne večeri, dok sam spavao, probudio me je njen slab glas. Čuo sam kako me doziva i požurio do njene sobe. Njene usne su drhtale dok je izgovarala dve reči koje ću pamtiti celog života – „Volim te“. Taj trenutak mi je zaledio krv u venama, jer sam osetio da nešto nije u redu. U panici sam pozvao hitnu pomoć. Ubrzo su stigli, ali nisu mogli da joj pomognu. Tog dana, moja mama je zauvek zaspala.
Tata se nikada nije vratio. Od tog trenutka, prestao sam da ga pamtim i zamišljam. Otišao sam u dom za nezbrinutu decu, gde sam odrastao okružen strancima koji su, poput mene, tražili toplinu porodice. Mama je zauvek ostala moj oslonac u mislima, moj razlog da ne posustanem i da nastavim dalje.
- Danas imam devetnaest godina. Na današnji dan slavim rođendan i ne mogu da ne mislim na nju. Radim na aerodromu i verujem da bi bila ponosna na mene. Zamišljam njen osmeh, njene ruke koje su me grlile i šaputale mi reči utehe dok sam bio dete. Mama, hvala ti za svaki poljubac, svaki zagrljaj, svaki poklon i sve dane koje si mi ulepšala svojim prisustvom.
Tada, pre jedanaest godina, kada si mi šapnula „Volim te“, nisam stigao da ti odgovorim. Zaspala si, a ja sam mislio da će biti još vremena da ti kažem koliko te volim. Danas ti konačno odgovaram: „I ja tebe, mama.“Nadam se da me čuješ. Nadam se da si tamo negde gde nema bola i tuge, i da si srećna što tvoj sin odrasta u čoveka kakvog si želela da vidiš. Sve što radim, radim s mišlju na tebe.
BONUS TEKST
Mišel de Nostrdam, poznatiji širom sveta kao Nostradamus, bio je francuski lekar i astrolog koji je stekao slavu zbog svojih zagonetnih proročanstava. U svom delu „Les Propheties“ zapisao je stotine četverostiha u kojima je, kako njegovi sledbenici veruju, predvideo mnoge istorijske događaje – od Velikog požara u Londonu i uspona Napoleona, do pojave Hitlera i čak terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
- Za 2025. godinu Nostradamus je navodno ostavio uznemirujuće nagoveštaje. Njegovi stihovi govore o „drevnoj pošasti“ koja će zahvatiti Evropu, što su mnogi tumači povezali sa mogućnošću nove pandemije ili čak biološkog rata. U jednom od četverostiha stoji: „Kada narodi Evrope vide Englesku kako premješta presto izvan granica, započeće okrutni ratovi. Drevna kuga postaće opasnija od neprijatelja.“ Ove reči su otvorile mnoga pitanja – da li se odnose na unutrašnje sukobe u Velikoj Britaniji, na pojavu novog smrtonosnog virusa, ili na širu geopolitičku krizu koja bi mogla uzdrmati ceo kontinent? Skeptici smatraju da se Nostradamusovi stihovi mogu tumačiti na nebrojeno mnogo načina i da je lako tražiti smisao u nejasnim metaforama, ali milioni njegovih poklonika širom sveta veruju da njegova proročanstva nose poruke za budućnost.
