Iako imam dobar auto, nosim skupu garderobu i uvek imam najnoviji mobilni telefon, stvarnost mog života nije ni izdaleka onakva kakvom se prikazujem. Na društvenim mrežama se stalno smešim i činim da svi pomisle kako živim život iz snova, uživajući u svakom trenutku. Međutim, iza tih slika, skrivena je potpuno drugačija priča. Stres, nervoza, nesigurnost i dugovi guše me iz dana u dan.
Možda se na prvi pogled čini da imam sve – auto, garderobu, mobilni telefon koji svima imponuje, ali realnost je mnogo tamnija. Dugovi su počeli da se gomilaju, i svakog meseca je sve teže nositi se sa njima. Imam kredit za stan, još jedan za auto, a uz to i tri brza kredita koji su mi otišli u minus. Na sve to, računi koje godinama nisam uspeo da izmirim, ne prestaju da rastu. Kad legne moja plata, već je sledećeg trenutka nestane. Iako radim, sve što zaradim ide na pokriće starih dugova, što je postalo začarani krug iz kojeg ne znam kako da izađem.
Moj osmijeh na fotografijama prikriva unutrašnju paniku koju osećam svaki put kad pogledam stanje na svom bankovnom računu. Ni sam ne znam više kako da se izvučem. Jedino što mi preostaje je da šutim, čekajući da me još jedan mesec ne proguta. Živim u stalnom strahu da bi svaki trenutak mogao da bude trenutak kada ću potpuno izgubiti kontrolu.
Mnogi veruju da živim punim plućima, da imam sve što je potrebno da bih bio srećan. A stvarnost je da se sve što imam zapravo koristi samo za prikrivanje dugova i održavanje slike koja nije stvarna. U stvarnosti, dugovanja samo rastu, a ja sam uhvaćen u mrežu finansijskih problema koji su sve teži za rešavanje. Svaka nova plata samo je još jedan korak ka tome da pokrijem prošle troškove, a nijedna nije dovoljno velika da donese izlaz iz ove situacije.
- Iako pokušavam da ostavim utisak da mi je sve u životu pod kontrolom, duboko u sebi znam da se nalazim u začaranom krugu iz kojeg je teško izaći. Svaka nova obaveza ili račun koji dođe, samo pogoršava moju situaciju, a jedina strategija koja mi preostaje je da šutim i da čekam da prošlo vreme učini svoje, nadajući se da će sve na kraju nekako biti u redu.
Smeštajući sebe u život pun luksuza, sve više sam počeo da osećam da nisam srećan, već da samo pokušavam da preživim iz meseca u mesec. Svaki put kad pogledam svoj bankovni račun, imam utisak da ništa od onoga što imam zapravo nije moje – sve to je samo rezultat toga da neprestano živim u dugovima. A sve te slike na društvenim mrežama, svi ovi „uspešni“ trenuci, samo su prikaz onoga što želim da drugi vide – život koji ne postoji.
Nakon nekog vremena, shvatio sam da mi se svi moji dugovi samo gomilaju, a ja nisam ni blizu da imam rešenje za sve to. Mislio sam da ću biti u mogućnosti da izdržim još neko vreme, da ću naći izlaz, ali sve se činilo kao beznađe. Sve što radim je da radim samo da bih održao status quo, da bih održao sliku o tome kako živim.
- Svaki put kad izvadim novčanik da platim neki račun, osećam kako mi srce preskoči. Znam da ni ovaj mesec neće biti lak, a da će se stari dugovi ponovo vratiti. Osim toga, dugovi na kreditnim karticama ne prestaju da rastu, a pokušavam da zadržim što više kontrole nad situacijom. Ali postajem sve umorniji, sve više zabrinut. Osim toga, moj osmijeh postaje sve veći i veći, jer pokušavam da zavarim druge i sebe. No, duboko u sebi znam da to nije život u kojem želim da živim.
Na kraju, shvatio sam da je najgore to što nemam izlaz. Bez obzira na to što imam, ništa od toga mi ne donosi mir, ništa od toga me ne ispunjava. Dugovi su uvek tu, a izlaza nije bilo. Sada razmišljam da je možda vreme da se sve menja, ali kako da se nosim sa svim tim teretom i kako da izađem iz situacije u kojoj sam se našao, to je pitanje na koje još nemam odgovor.
Čini se da sam uhvaćen u mrežu koja se sve više steže. Smešim se, pokušavam da ostavim utisak da imam sve pod kontrolom, ali u stvarnosti jedini kontrolni faktor koji imam je samo to da čekam i šutim, ne znajući šta će se desiti sledeće. Možda sam zapravo živeo u zabludi, nadajući se da će moj luksuzan život biti dovoljan da sakrije sve ono što me guši iznutra.
