Nikada ne treba zabadati nos u tuđe živote niti pokušavati “ispravljati krive Drine” samo zato što smatramo da neko nešto ne radi kako treba.Glavna akterka našeg današnjeg članka se suočila sa mnogim izazovima zbog svojih odluka a Vi u nastavku današnjeg članka pročitajte i izvucite pouku..
- Erika Krompton, novinarka i spisateljica, odlučila je da ne želi decu – iako je u srećnom braku i mnogi smatraju da bi to bio “prirodan” sledeći korak. Odluku da ne postane majka donela je nakon dubokog promišljanja, ličnih izazova i uverenja da život bez potomstva može biti ispunjen, miran i autentičan. Danas ima 44 godine i ne krije zadovoljstvo što je izabrala drugačiji put, iako to kod mnogih izaziva čuđenje, pa i osudu.
Kaže da su je ranije letnji porodični roštilji, dečiji smeh u parkovima ili praznična okupljanja znali podsetiti na ono što nema. Ponekad bi se osećala usamljeno, zapitavši se da li propušta nešto važno. Ali, sada kada je u stabilnoj vezi i okružena ljubavlju – i to bez dece – oseća spokoj umesto praznine. Mir u njenom domu, tišina i odsustvo roditeljskih obaveza za nju su bogatstvo.
- Sa partnerom deli svakodnevicu sa dve usvojene mačke. Njih dvoje su zajednički doneli odluku da neće imati decu. On je, kako kaže, bio olakšan što neće voziti dete u školu u šezdesetim, a ona – što neće proći kroz dodatni stres, koji bi mogao pogoršati njen šizoafektivni poremećaj. I jedno i drugo osećaju da su napravili pravi izbor za sebe.
Materijalni aspekti takođe su važni. Oboje zarađuju prosečne plate i, zahvaljujući jednostavnom životu bez finansijskih zahteva koje roditeljstvo nosi, mogu da priušte sebi male luksuze: putovanja, umetničke predmete, posebne poslastice za svoje ljubimce. Da imaju dete, kako Erika kaže, nikada ne bi mogli da uštede za stan ili sebi priušte letovanje u Agadiru.
- Navodi tri glavna razloga koji su je dodatno učvrstili u njenoj odluci. Prvi je vreme za pisanje – njena profesija i strast. Pisanje joj donosi smisao i unutrašnji mir, a sigurna je da bi majčinstvo to otežalo. Drugi su mačke, koje za nju predstavljaju ravnopravne članove porodice. Njima je dovoljno malo pažnje i ljubavi da uzvrate nežnošću i lojalnošću. Treći razlog je – sloboda u svakodnevici. Vreme za sebe, bez buke, žurbe i obaveza koje roditelji imaju. Uživa u jednostavnom vikend ritualu: kafa u tišini, buđenje bez vriske ili planiranja celodnevne zabave za decu.
Slično razmišljaju i mnoge žene sa prostora bivše Jugoslavije. Njihove anonimne ispovesti otkrivaju da su odluke o tome da li će imati decu duboko lične – i često donete sa puno razumevanja za sopstvene kapacitete i želje. Neke navode da ih putovanja, lični razvoj i mir više ispunjavaju nego pomisao na majčinstvo. Druge ističu da, iako su bez partnera ili u nestabilnim okolnostima, ne osećaju život kao manje vredan. Ima i onih koje nisu svesno odlučile da ostanu bez dece, ali i dalje ne smatraju svoj život praznim.
- Važno je napomenuti da među tim glasovima ima i onih koji poštuju tuđe izbore, čak i ako su sami roditelji. Neke žene koje imaju više dece iskreno priznaju da poštuju prijatelje bez potomstva – jer razumeju da ne postoji jedno “pravilno” iskustvo života. Isto tako, postoje i one koje ističu da roditeljstvo nije dovoljno samo po sebi – potrebna je i emocionalna i ekonomska stabilnost, koju mnogi zanemare kada osuđuju druge.
Na kraju, svi ovi iskazi imaju jednu zajedničku poruku: izbor da se ne bude roditelj nije nužno znak sebičnosti, lenjosti ili nezrelosti. Za mnoge, kao što je Erika, to je čin samopoznavanja i brige o sopstvenom mentalnom zdravlju. Biti bez dece ne znači biti bez vrednosti. To je, za neke, samo drugačiji oblik ispunjenog života.
